Дефлација, односно смањење општег нивоа цена је веома контрадикторна појава. С једне стране појефтињење робе би требало да обрадује потрошаче и да резултира куповином више робе и услуга за више пара. С друге стране, дефлација води смањењу тражње и недостатку клијената, што смањује могућности бизниса.
Према подацима националне статистике, у Бугарској је дефлација евидентирана и у фебруару ове године. Тако је скоро сваког месеца од близу 2 године наовамо, међутим, нити потрошачи изгледају задовољни, нити бизнис евидентира неки битнији пад промета. У крајњој линији чини се да су се сви прилагодили и прихватили стални пад цена. Тим пре што веома често домаћинства практично и не осећају појефтињење, јер неке цене падају, али друге расту чиме се, у ствари, стање потрошачке корпе не мења битно.
Веома пријатно изненађење у том светлу јесте то да упркос паду потрошачких цена који обесхрабрује пословне кругове, БДП је прошле године забележио раст и то од рекордних за последњих 6 година 3%. Главни разлог је растући увоз, међутим какво би било повећање да је било бар мале дозе корисне и подстицајне инфлације!?
Главни разлог дефлације јесте пад цена сирове нафте и других енергената на светком тржишту. Бугарска је сада на другом месту у Европи по најнижим ценама горива на бензинским станицама. Ово појефтињење утицало је и на цене гаса за које се очекује да ће идућег месеца појефтинити за скоро ¼. А то ће неминовно имати ефекат на остале врсте енергије - електричну и посебно топлотну које у великој мери зависе од цене гаса. Тј. и овде откривамо претпоставке за даљу дефлацију.
Министарство финансија и Бугарска национална банка, међутим, прогнозирају да ће гледано у целини у овој години инфлација бити мала – око 2%. Тешко је рећи откуд ће она доћи, али тешко да ће бити резултат повећања потрошачке тражње јер куповна моћ Бугара остаје веома слаба – ма колико пара имали, они више воле да их уложе у банку, иако су камате на депозите скоро негативне. Очито је да се већа потражња бугарске робе и благо повећање цена може очекивати једино код извоза. А он расте и вуче привреду напред. Али, по свему судећи, то неће бити довољно, јер скоро сви посматрачи и стручњаци сматрају да ове године БДП Бугарске неће успети да забележи велики раст од прошле године и износиће испод 3%. Дефлација ће појести раст.
Превод: Албена ЏермановаПетар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..