Дефлација, односно смањење општег нивоа цена је веома контрадикторна појава. С једне стране појефтињење робе би требало да обрадује потрошаче и да резултира куповином више робе и услуга за више пара. С друге стране, дефлација води смањењу тражње и недостатку клијената, што смањује могућности бизниса.
Према подацима националне статистике, у Бугарској је дефлација евидентирана и у фебруару ове године. Тако је скоро сваког месеца од близу 2 године наовамо, међутим, нити потрошачи изгледају задовољни, нити бизнис евидентира неки битнији пад промета. У крајњој линији чини се да су се сви прилагодили и прихватили стални пад цена. Тим пре што веома често домаћинства практично и не осећају појефтињење, јер неке цене падају, али друге расту чиме се, у ствари, стање потрошачке корпе не мења битно.
Веома пријатно изненађење у том светлу јесте то да упркос паду потрошачких цена који обесхрабрује пословне кругове, БДП је прошле године забележио раст и то од рекордних за последњих 6 година 3%. Главни разлог је растући увоз, међутим какво би било повећање да је било бар мале дозе корисне и подстицајне инфлације!?
Главни разлог дефлације јесте пад цена сирове нафте и других енергената на светком тржишту. Бугарска је сада на другом месту у Европи по најнижим ценама горива на бензинским станицама. Ово појефтињење утицало је и на цене гаса за које се очекује да ће идућег месеца појефтинити за скоро ¼. А то ће неминовно имати ефекат на остале врсте енергије - електричну и посебно топлотну које у великој мери зависе од цене гаса. Тј. и овде откривамо претпоставке за даљу дефлацију.
Министарство финансија и Бугарска национална банка, међутим, прогнозирају да ће гледано у целини у овој години инфлација бити мала – око 2%. Тешко је рећи откуд ће она доћи, али тешко да ће бити резултат повећања потрошачке тражње јер куповна моћ Бугара остаје веома слаба – ма колико пара имали, они више воле да их уложе у банку, иако су камате на депозите скоро негативне. Очито је да се већа потражња бугарске робе и благо повећање цена може очекивати једино код извоза. А он расте и вуче привреду напред. Али, по свему судећи, то неће бити довољно, јер скоро сви посматрачи и стручњаци сматрају да ове године БДП Бугарске неће успети да забележи велики раст од прошле године и износиће испод 3%. Дефлација ће појести раст.
Превод: Албена ЏермановаАко се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..