Године 1965. у летовалишту „Сунчев брег“ одржан је конкурс „Песме о бугарском Црноморју“. Две године касније он је прерастао у фестивал такмичарског карактера „Златни Орфеј“ који се одржава у периоду 1965-1999. г. Поред конкурса за нове бугарске естрадне песме, у пропозиције фестивала је укључено и међународно такмичење за вокалне извођаче.
„Златни Орфеј“ је брзо заузео своје место међу најпознатијим и најугледнијим европским конкурсима, постао члан Међународне федерације фестивалских организација (FIDOF) и има значајан допринос промовисању бугарске естрадне песме у иностранству. На његовој сцени деценијама су наступали певачи који су оставили неизбрисив траг у светској историји забавне музике. Добитници велике награде фестивала „Златни Орфеј“ су неке од савремених бугарских легенди као што су Богдана Карадочева, Лили Иванова, Камелија Тодорова, Нели Рангелова. Међу страним учесницима његови лауреати су француска певачица Женифер, Ала Пугачова из Русије, Фара Марија са Кубе. На врхунцу своје славе почасни гости фестивала су биле неке од највећих звезда 70-их и 80-их година минулог века – афричко-америчка певачица и плесачица Жозефина Бекер, француски шансоњер Жилбер Беко, белгијски певач Салваторе Адамо, италијански дует Ал Бано и Ромина Пауер, италијански певач и аутор поп музике Тото Кутуњо, енглески извођач и композитор Бој Џорџ, руски певач и глумац Филип Киркоров. То је само део имена уписаних у историју „Златног Орфеја“. Вратимо се његовом почетку 1965. г. награђеном песмом „Пани Ева“ у ритму модерне у оно доба музике боса нова. Компоновао ју је Атанас Бојаџијев, а текст је написао Богомил Гудев. Песму изводи Кирил Семов, познат као бугарски мајстор свинга, а у њој се пева о Пољакињи Еви која је дошла на одмор код нас, заљубила се у нашу лепу земљу, али је овде срела и свог Адама).
Први директор међународног фестивала бугарске забавне песме „Златни Орфеј“ је Генко Генов. Завршио је Музичку академију у Софији. Био је пијаниста и маштовита личност са менаџерским вештинама. 1965. године почео је да ради као музиколог у државној туристичкој организацији „Балкантурист“. На идеју Генка Генова покренут је конкурс „Песме о бугарском Црноморју“. У прелиминарну селекцију ушло је више од 50 песама домаћих аутора, што је био заиста велики успех с обзиром да су у оно доба недостајале бугарске забавне песме. Нажалост, у Тонском архиву БНР сачувано је мало материјала о почецима фестивала. Његовим првим годинама нас враћа писац, новинар и дипломата Богомил Нонев који је у периоду 1966-1968. г. био директор Радија Софија (како се тада звао БНР) и генерални директор Бугарског радија и телевизије:
„Ове године одржан је још један радио догађај – „Златни Орфеј“, који је основао директор организације „Балкантурист“. Једног дана је дошао код мене и рекао ми да жели да фестивал стекне већу популарност. Прихватио сам да учествујемо. У оно доба туристичко предузеће „Балкантурист“ је имало довољно средстава и плаћало све хонораре. Медиј је био партнер у организацији одржавања фестивала.“
Композитор Ангел Заберски је 1965. г. освојио Прву награду на конкурсу „Песме о бугарском Црноморју“ за своју песму „Калијакра“, у извођењу Мими Николове. У њој се интерпретира бугарска легенда о четрдесет девојака које су османски поробљивачи одвели у заробљеништво. Најлепша и најхрабрија од њих била је Калијакра. Да би се спасле, девојке су се бациле у море.
„Текст песме су написале уреднице из Књижевног уредништва Радија Софија Слава Семирова и Емилија Захаријева – рекао је композитор Ангел Заберски у интервјуу, сачуваном у Тонском архиву БНР. – Био сам веома срећан што је моја песма освојила прво место на конкурсу. Она је дуго времена била нарочито популарна и емитована у програмима радија. За мене је Мими Николова једна од најбољих певачица. Све што је отпевала, остаје у ризници историје бугарске музике. Мени је била част што је управо она представила моју песму. То је и прво дело које сам створио за харфу и гудачке инструменте... А наш велики музичар и диригент Емил Георгијев је песму представио на најбољи могући начин.“
Превела: Марина Бекријева
После краха социјалистичке владе Жана Виденова, прелазна влада на чијем је челу био Стефан Софијански успела је да у кратком временском периоду умири тензије изазване социјално-економском ситуацијом и да поврати поверење међународних институција у..
Ове седмице у рубрици „80 годинау 80 недеља“ биће речи о једном од разлога који су довели до оставке владе Жана Виденова– стечају 15 банака у Бугарској. После кризе са житарицама 1995. када је дошло до дефицита пшенице и двоструког повећања..
Датум 2. октобар 1996. упамтићемо по томе што је први пут у најновијој бугарској историји убијен један председник владе, премда и бивши. Пре њега исту судбину, али после диригованог процеса за време такозваног Народног суда у фебруару 1945., задесила је..