Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обилне кише и тешке поплаве у Бугарској узеле своје прве жртве

Фотографија: Радио Варна

Скоро месец дана после катастрофалних поплава у Србији и Босни и Херцеговини, обилне кише су узеле своје прве жртве и у Бугарској. Варненску четврт „Аспарухово“ запљуснуо је талас воде и блата висок преко метра. Влада је прогласила 23. јун даном жалости у сећање на 11 жртава водене стихије. У Варни дани жалости почињу данас. „Вода је однела људе који су чекали на аутобуској станици у Аспарухову“, тврди очевидац. Бесна вода је носила возила и поплавила много кућа и приземних спратова. Од овог јутра ванредно стање је проглашено и у општинама Добрич, Дрјаново, Велико Трново, где је више насеља погођено кишама.

Према подацима Националног завода за метеорологију и хидрологију током протеклих 24 часа највише падавина регистровано је дуж северне обале Црног мора. Најснажније оне су биле на Шабли – преко 120 л/м2, што двоструко надмашује месечну норму падавина за тај рејон. У Добричу и Калијакри количине су 107 л/м2. У Варни – 74 л/м2. Када се суочавамо са сличним природним стихијама ми смо скоро беспомоћни. Али ипак људи могу да предузимају више превентивних мера. Ваља истаћи да су у случају са Аспаруховим, количине падавина биле знатно ниже критичних – свега 35 л/м2, каква је уосталом и уобичајена месечна норма. А сливно подручје тзв. западног одвода, које мештани зову „дерето“ /јаруга/ заузима површину од око 4,5 км2. Само за сат са падавинама од 35 л/м2, кроз ово подручје пролази око 140 милиона литара воде, а те су количине превелике за капацитет канала, објашњава Олег Колев, главни стручњак за клизишта и јачање терена у општини Варна. Другачије речено, дотични канал није пројектован са одговарајућим капацитетом за климатске промене које данас доживљавамо. Слика је тмурна и због чињенице да је дивља сеча ослабила нагиб те јаруге, која уосталом одавно није чишћена. У ствари, неочишћени одводи су акутан проблем много бугарских насеља и чести узрок поплава. Претерана урбанизација, која истискује зелене површине такође је веома негативна појава. Због тога све чешће те стравичне водени зидови харају нашим улицама. Обзиром на климатске промене, које се карактеришу наглим променама времена, у Бугарској је прече потребно изградити модерни систем раног упозорења за поплаве. 

Превод: Александра Ливен





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15