Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обилне кише и тешке поплаве у Бугарској узеле своје прве жртве

Фотографија: Радио Варна

Скоро месец дана после катастрофалних поплава у Србији и Босни и Херцеговини, обилне кише су узеле своје прве жртве и у Бугарској. Варненску четврт „Аспарухово“ запљуснуо је талас воде и блата висок преко метра. Влада је прогласила 23. јун даном жалости у сећање на 11 жртава водене стихије. У Варни дани жалости почињу данас. „Вода је однела људе који су чекали на аутобуској станици у Аспарухову“, тврди очевидац. Бесна вода је носила возила и поплавила много кућа и приземних спратова. Од овог јутра ванредно стање је проглашено и у општинама Добрич, Дрјаново, Велико Трново, где је више насеља погођено кишама.

Према подацима Националног завода за метеорологију и хидрологију током протеклих 24 часа највише падавина регистровано је дуж северне обале Црног мора. Најснажније оне су биле на Шабли – преко 120 л/м2, што двоструко надмашује месечну норму падавина за тај рејон. У Добричу и Калијакри количине су 107 л/м2. У Варни – 74 л/м2. Када се суочавамо са сличним природним стихијама ми смо скоро беспомоћни. Али ипак људи могу да предузимају више превентивних мера. Ваља истаћи да су у случају са Аспаруховим, количине падавина биле знатно ниже критичних – свега 35 л/м2, каква је уосталом и уобичајена месечна норма. А сливно подручје тзв. западног одвода, које мештани зову „дерето“ /јаруга/ заузима површину од око 4,5 км2. Само за сат са падавинама од 35 л/м2, кроз ово подручје пролази око 140 милиона литара воде, а те су количине превелике за капацитет канала, објашњава Олег Колев, главни стручњак за клизишта и јачање терена у општини Варна. Другачије речено, дотични канал није пројектован са одговарајућим капацитетом за климатске промене које данас доживљавамо. Слика је тмурна и због чињенице да је дивља сеча ослабила нагиб те јаруге, која уосталом одавно није чишћена. У ствари, неочишћени одводи су акутан проблем много бугарских насеља и чести узрок поплава. Претерана урбанизација, која истискује зелене површине такође је веома негативна појава. Због тога све чешће те стравичне водени зидови харају нашим улицама. Обзиром на климатске промене, које се карактеришу наглим променама времена, у Бугарској је прече потребно изградити модерни систем раног упозорења за поплаве. 

Превод: Александра Ливен





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Борис Руге в Хърватия , 30.10.24 г.

Хроника балканских догађаја

Полемике у Хрватској око слања војника у НАТО мисију подршке Украјини Заменик генералног секретара НАТО Борис Руге посетио је Хрватску како би упознао хрватске посланике с НАТО мисијом подршке Украјини, преноси БТА. Челници Хрватске, која је..

објављено 1.11.24. 12.05

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45