Упркос обећањима политичара, северозападни део Бугарске је још увек сиромашан
Већина људи северозападну Бугарску повезује са дивљом природом, прелепим призорима и богатим историјским наслеђем, што регион чини "златним рудником" за културни и еколошки туризам. Али овај рајски кутак наше земље има и друго лице. Према подацима Евростата, северозападни део Бугарске је један од најсиромашнијих региона у ЕУ, обележен незапосленошћу, депопулацијом и сиромаштвом. Тренутно је најгора ситуација у општини Димово, где је, према подацима Агенције за запошљавање, незапосленост у јуну износила чак 67%. У истом месецу прошле године незапосленост је била 35%. У региону се затварају предузећа, а не отварају се нова. Пољопривреда не захтева тако велику радну снагу као раније, а људи немају могућност да покрену свој посао. И тако се силазна спирала наставља, постаје јасно из репортаже регионалне радио-станице БНР у Видину. "Да би се нешто у овом региону урадило, мора да постоји политичка воља" – наводи Атанас Кацарчев, главни економиста Конфедерације рада "Поткрепа" и додаје:
"Није то од јуче, траје годинама. Упркос свим обећањима политичких партија, које пред изборе обећавају да ће уложити напоре за побољшање ситуације у северозападном делу земље, да ће смислити нешто да би регион живео, као што се види већ 30 година имамо супротан ефекат – депопулацију и осиромашење. Ништа се не дешава! Ако у региону нема привреде, све ово ће се наставити. У једном тренутку ће се испоставити да тамо нема људи, јер нема од чега да живе. Главна радна места обезбеђују држава и општина. Видин је на једном од водећих места по најнижим платама, а то такође доприноси да људи траже посао ван региона."
На питање да ли становници Општине Димово, где је забележена рекордна стопа незапослености, живе у оскудици, председник општине Светослав Славчев одговара:
"У општини Димово има највише социјално угрожених и незапослених особа. За њих тренутно нема посла. Ми као општина немамо могућност да отварамо радна места и рачунамо углавном на програме. Али годинама они нису довољни. Када се издвајају финансијска средства у оквиру одређених програма за одређене категорије људи – за младе, дугорочно незапослене или пензионере, она нису недовољна. А у нашем крају нема посла, људи немају од чега да живе, незапосленост је огромна. Целе породице се селе у иностранство."
"Када нема дугорочног управљања, долази до ових аномалија – каже Светослав Славчев. – И ми као општине то снажно осећамо. Када постоји такав проблем, он рефлектује на нас. На велику жалост, ово што се дешава је неприхватљиво за све – и за нас као управу и за људе у општинама. То никако не сме да се настави!"
Испод минималних трошкова живота живе и домаћинства у другим местима северозападне Бугарске. БНР-Видин је питао становнике пограничне општине Кула да ли људи живе у немаштини:
"Да и то у великој немаштини! Ускраћују себи храну, лекове, све! Штеде на основним стварима како би саставили крај с крајем. По свему судећи, властодршци не обављају добро свој посао, јер међу младима има и много незапослених. Овде имамо само једну фабрику каучука, пошто је скоро све друго затворено. Сви се сналазе како ко уме и може."
Прочитајте још:
Извор: Репортажа БНР-Видин
Текст: Венета Николова
Фотографије: Радио Видин, БГНЕС
Превела: Албена Џерманова
Print
