Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при Бугарској академији наука, у својим ископавањима је достигао дубину од 7,5 метара, где су пронађени делови зида тврђаве и три рова. Ови остаци припадају римском војном логору из прве половине I века.
На том месту је касније изграђен нови логор, у коме је истражена грађевина за коју се претпоставља да је служила као касарна или коњушница. У њој су пронађени керамички предмети увезени из јужне Галије, као и бронзани артефакти и новчићи.
Археолози су утврдили да је логор спаљен током напада 80-их година I века. У то време, Лом је био гранични пункт Римског царства према Дакији, а утврђења су играла кључну улогу у одбрани. Након освајања Дакије у II веку, град је задржао свој значај као дунавска лука. Током средњег века, зидови тврђаве су више пута рушени и обнављани.
Посебно откриће представља глинени под из XI века пре нове ере, са поломљеним деловима керамичких посуда који се везују за културу Балеј-Орсоја, што указује на постојање насеља и некрополе на овом подручју још у касном бронзаном добу.
Током археолошке сезоне 2024. године, ископавања су изнедрила око 400 драгоцених налаза, међу којима су антички украсни предмети, коњска опрема, крстови и керамичке посуде. Сви пронађени предмети биће предати на чување Историјском музеју у Лому, изјавио је др Владислав Живков у интервјуу за програм "Христо Ботев" Бугарског националног радија.
Прочитајте још:
Фотографије: БТАДанас, на Велику суботу, последњи и најтужнији дан Страсне седмице који претходи празнику Васкрсења Христовог, хришћани се молитвено сећају Христовог погребења и Његовог силаска у ад, где је, разоривши окове смрти, човеку поново отворио врата раја...
Богослужења за Велику суботу почињу још у петак увече Опелом Христовим. Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад ради спасавања праведника. Јосиф Ариматејски се усудио да од Пилата затражи да..
На Велики петак, најтужнији и најсветији дан у хришћанском календару, када се верници са болом и страхопоштовањем сећају страдања, распећа и смрти Господа Исуса Христа, у саборном храму Свете Недеље у срцу Софије, служено је велико вечерње богослужење...