Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при Бугарској академији наука, у својим ископавањима је достигао дубину од 7,5 метара, где су пронађени делови зида тврђаве и три рова. Ови остаци припадају римском војном логору из прве половине I века.
На том месту је касније изграђен нови логор, у коме је истражена грађевина за коју се претпоставља да је служила као касарна или коњушница. У њој су пронађени керамички предмети увезени из јужне Галије, као и бронзани артефакти и новчићи.
Археолози су утврдили да је логор спаљен током напада 80-их година I века. У то време, Лом је био гранични пункт Римског царства према Дакији, а утврђења су играла кључну улогу у одбрани. Након освајања Дакије у II веку, град је задржао свој значај као дунавска лука. Током средњег века, зидови тврђаве су више пута рушени и обнављани.
Посебно откриће представља глинени под из XI века пре нове ере, са поломљеним деловима керамичких посуда који се везују за културу Балеј-Орсоја, што указује на постојање насеља и некрополе на овом подручју још у касном бронзаном добу.
Током археолошке сезоне 2024. године, ископавања су изнедрила око 400 драгоцених налаза, међу којима су антички украсни предмети, коњска опрема, крстови и керамичке посуде. Сви пронађени предмети биће предати на чување Историјском музеју у Лому, изјавио је др Владислав Живков у интервјуу за програм "Христо Ботев" Бугарског националног радија.
Прочитајте још:
Фотографије: БТАХришћански свет данас слави Светло Христово Васкрсење. За православне народе ово је најсветлији дан – Празник над Празницима, којим славимо победу добра над злом и живота над смрћу. У Бугарској га зову Великден јер за православне Бугаре нема већег..
Бугарска православна црква на челу са патријархом бугарским и митрополитом софијским Даниилом и члановима Светог синода упутила је хришћанским верницима патријарашку и саборну васкршњу посланицу. „Нека радост због вести о Васкрсењу Христовом буде..
Двадесетог априла, сви хришћани дочекаће Васкрсење Христово. У свету испуњеном ратовима, подељеношћу и немиром, католици, заједно са православнима, јерменским и протестантским верницима, упућују јединствену поруку наде — делећи радост над победом..