У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских домова, број посних јела је непаран. Међутим, за наше претке је било обавезно да се на столу, поред хлеба и соли, нађу још кувано жито, кувани пасуљ, сарме са булгуром, ошав (компот од сувог воћа). Поред њих су стављали бели и црни лук, свеже воће, орахе, вино. А централно место заузимали су обредни хлебови испуњени симболиком.
Најважнији од свих је округли обредни хлеб Боговица – звали су га још богова погача, божићњак или светац, а приносио се Богу и кући као бескрвна жртва. Обичај је био да жене, које месе хлебове за Бадње вече, обуку нову кошуљу и изричу благослов за здравље и благостање куће. Више о празничној трпези сазнајемо од етнолога др Анелије Овнарске.
"За бадње вече се спремају три врсте обредних хлебова. Прва врста је погача, која може бити и без украса, сасвим обична, а понекад може да буде са симболима Сунца, али то је погача у коју се ставља новчић. Ломи се, те се један комад ставља испред иконе или негде високо у кући – за Богородицу или више силе“, каже етнолог др Анелија Овнарска.
За мешење обредне погаче користили су „нему воду“, коју девојке доносе са извора. Назива се „нема“, пошто све време у одласку и повратку оне ћуте. Та вода је неначета и нетакнута. Такође, правило је било да се ова погача меси од најфинијег пшеничног брашна, које се пажљиво просеје бар три пута кроз свилено сито. У неким крајевима, срећник који је у свом комаду нашао новчић, морао је да га потроши на кућу. А ако се новчић нађе у комаду који је припао госту, газда је морао да га откупи, како би добро остало у кући.
Друга врста обредних хлебова на празничној трпези била је везана за привредне активности, сазнајемо од др Анелије Овнарске:
"То је веома интересантна погача – обредни хлеб, који је богато украшен. Погача је обично посвећена домаћим животињама, шталама. Везана је за пољопривреду и сточарство. На њој је рељефни украс од теста у виду рала, житног класја, овце, стаје и др. А трећу врсту обредних хлебова обично су спремале неудате девојке у породици. То су тзв. кравајчета и колачи, који се дају коледарима. Некада су ови хлебови били карактеристични за целу бугарску етничку територију“, објашњава др Овнарска.
Пре него што чланови породице седну за трпезу на Бадње вече, најстарији мушкарац изговара молитву и прекађује кућу и храну. Следи ритуално ломљење обредног хлеба. Али одакле потиче симболика непарног броја јела за Бадње вече? Др Анелија Овнарска ову традицију објашњава овако:
„Распрострањено је веровање да број јела треба да буде непаран – 7 или 9. Међутим, често се помиње и број 12. Гледано из угла фолклорне културе, непарни број има своју непотпуност и везује се за живот, док се број 12, који је паран, односи на 12 месеци у години. Али ја имам своје виђење ствари и усуђујем се да кажем да ову непарност треба посматрати као нешто небројено, односно – што више, то боље. Гледано у целини, јела која се стављају на трпезу на Бадње вече увек се бирају као најбоља, све што је родило на њивама и чувало посебно за бадњачку вечеру – најбоље тикве, најбоље јабуке… Обредна погача се прави од најбољег брашна. У том смислу то је дар за дар. Дајемо све, дајемо много, желимо да дамо више, да бисмо затим добили више и боље!“ – рекла је у закључку др Анелија Овнарска.
Фотографије: Др Анелија Овнарска
Превела: Албена Џерманова
Село Турија, у подножју Старе планине, дочекује преко хиљаду учесника Националног фестивала игара под маскама "Старци у Турији". У овогодишњем издању фестивала 30. марта учествоваће 28 група из свих крајева Бугарске. Сваке године овај догађај..
Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..