У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских домова, број посних јела је непаран. Међутим, за наше претке је било обавезно да се на столу, поред хлеба и соли, нађу још кувано жито, кувани пасуљ, сарме са булгуром, ошав (компот од сувог воћа). Поред њих су стављали бели и црни лук, свеже воће, орахе, вино. А централно место заузимали су обредни хлебови испуњени симболиком.

Најважнији од свих је округли обредни хлеб Боговица – звали су га још богова погача, божићњак или светац, а приносио се Богу и кући као бескрвна жртва. Обичај је био да жене, које месе хлебове за Бадње вече, обуку нову кошуљу и изричу благослов за здравље и благостање куће. Више о празничној трпези сазнајемо од етнолога др Анелије Овнарске.

"За бадње вече се спремају три врсте обредних хлебова. Прва врста је погача, која може бити и без украса, сасвим обична, а понекад може да буде са симболима Сунца, али то је погача у коју се ставља новчић. Ломи се, те се један комад ставља испред иконе или негде високо у кући – за Богородицу или више силе“, каже етнолог др Анелија Овнарска.

За мешење обредне погаче користили су „нему воду“, коју девојке доносе са извора. Назива се „нема“, пошто све време у одласку и повратку оне ћуте. Та вода је неначета и нетакнута. Такође, правило је било да се ова погача меси од најфинијег пшеничног брашна, које се пажљиво просеје бар три пута кроз свилено сито. У неким крајевима, срећник који је у свом комаду нашао новчић, морао је да га потроши на кућу. А ако се новчић нађе у комаду који је припао госту, газда је морао да га откупи, како би добро остало у кући.

Друга врста обредних хлебова на празничној трпези била је везана за привредне активности, сазнајемо од др Анелије Овнарске:

• Хлеб празнични, хлеб насушни…
• Обредни хлебови од Игњатијевдана до Божића

"То је веома интересантна погача – обредни хлеб, који је богато украшен. Погача је обично посвећена домаћим животињама, шталама. Везана је за пољопривреду и сточарство. На њој је рељефни украс од теста у виду рала, житног класја, овце, стаје и др. А трећу врсту обредних хлебова обично су спремале неудате девојке у породици. То су тзв. кравајчета и колачи, који се дају коледарима. Некада су ови хлебови били карактеристични за целу бугарску етничку територију“, објашњава др Овнарска.

• Старинска ритуална традиција везана за Бадње вече и данас жива у Бугарској

Пре него што чланови породице седну за трпезу на Бадње вече, најстарији мушкарац изговара молитву и прекађује кућу и храну. Следи ритуално ломљење обредног хлеба. Али одакле потиче симболика непарног броја јела за Бадње вече? Др Анелија Овнарска ову традицију објашњава овако:

„Распрострањено је веровање да број јела треба да буде непаран – 7 или 9. Међутим, често се помиње и број 12. Гледано из угла фолклорне културе, непарни број има своју непотпуност и везује се за живот, док се број 12, који је паран, односи на 12 месеци у години. Али ја имам своје виђење ствари и усуђујем се да кажем да ову непарност треба посматрати као нешто небројено, односно – што више, то боље. Гледано у целини, јела која се стављају на трпезу на Бадње вече увек се бирају као најбоља, све што је родило на њивама и чувало посебно за бадњачку вечеру – најбоље тикве, најбоље јабуке…  Обредна погача се прави од најбољег брашна. У том смислу то је дар за дар. Дајемо све, дајемо много, желимо да дамо више, да бисмо затим добили више и боље!“ – рекла је у закључку др Анелија Овнарска.

Фотографије: Др Анелија Овнарска

Превела: Албена Џерманова