У пристаништу црноморског градића Поморија, данас су углавном усидрене јахте и модерне моторне бродице. Дрвени чамци, рибарске мреже и алати, који су одвајкада били симбол традиционалног начина живота овог краја, полако одлазе у заборав.
Старих рибара, који су били живи сведоци живота на мору и чувари прича о томе, данас готово више и нема, каже нам Јанко Продромов, један од ретких староседелаца, који је одрастао уз море и чамце. Као домаћин у Центру за рибарство и поморство у Поморију, он кроз аутентичне приче оживљава историју рибарства за посетиоце и подсећа на важност очувања ове традиције:
„Море је величанствено, али непредвидиво – оно много даје, али исто толико и узима. Пре него што човек почне да лови рибу, мора да се навикне на море, да савлада његову снагу и да се избори са морском болешћу у чамцу. Тек након тога долази време за прави риболов. Свака врста рибе захтева посебну врсту мреже. Чини се да је другима лакше и да им риба сама упада у мреже, али сваки рибар дочека својих пет минута. „Богатог рибара нисам видео. Кад неко заради мало више новца, одмах га потроши на нове мреже.“
У посебној збирци посвећеној рибарству у Поморију могу се видети бројни експонати и фотографије. Међу њима су и слике замрзнутог Црног мора из далеке 1929. године, као и стара сидра и рибарски чворови којима су се чамци везивали за обалу. На једном од зидова постављена је и фотокопија мапе у боји коју је користио Христофор Колумбо. На њој је, међу земљама Оријента, означена лука старог Анхијала, данашњег Поморија.
Музеј се налази недалеко од града, у рестаурираном водоторњу, који је изграђен 1933-34. године. Зграда је очувала свој аутентични изглед, а са панорамске платформе открива се прелеп поглед на море и стару четврт Поморија. Водоторањ чува и многе необичне приче, о којима нам говори Јанко Продромов:
„Водоторањ је био опремљен великом пумпом и служио је за снабдевање града водом из села Лака. Како је овај крај познат по виноградарству, 1962. године водоторањ је напуњен вином које је потом потекло из славина. Зграда има три спрата, а дубина њених основа са цевима одговара висини куле, због чега је могла да прими велику количину вина. По идеји председника општине Поморије, уз учешће локалних рибара и уз помоћ европских средстава, направили смо овај центар за посетиоце. Људи, који овде долазе из целе Бугарске, одушевљени су овом поставком. Имамо више од 200 фотографија рибара са њиховим породицама и чамцима, али се надамо да ће нам ускоро бити даровано још експоната“, каже Јанко.
Некада је живот у Поморију био много другачији, људи су били гостољубивији и дружељубивији, сећа се Јанко Продромов. „Људи су излазили на улице, пекли рибу и делили је са пролазницима. А сада, свако узме своју рибу и одлази кући“, каже он, додајући да се много тога променило од тада.
Продромов описује како су некада људи морали да савладају бројне вештине везане за живот на мору. „Учили смо о навигацији, o поправци мотора – ако ти се нешто деси док си на мору, морао си знати како да га поправиш. Цео живот учиш, и опет ненаучен одеш“, каже он с осмехом. Сећа се и старинске опреме за риболов. „Када бисмо ишли у риболов, облачили смо такозване габине – дуге сукнене огртаче подшивене кожом. Мој отац је имао један направљен од седам јагњећих кожа јер су зиме биле много хладније. Хладноће би почињале већ у октобру, тако да си, док би боравио на мору и постављао мреже, морао добро да се утоплиш.“ Рибу смо солили одмах у мору, јер фрижидери и замрзивачи нису постојали. „Користили смо крупну со из црноморских солана, које су затворене почетком 2000-их. Со је морала да одстоји бар годину дана да би била добра“, објашњава Продромов.
Према Јанковим речима, најукусније рибе у Црном мору су зубатица и ромб, док је једна од најишчекиванијих врста паламида. До средине прошлог века, скуша је била изузетно цењена у Поморију. Од улова скуше зависила је егзистенција многих породица.
Иако се данас у црноморским водама ретко налазе примерци ове рибе, традиција прављења сушене скуше још увек живи кроз људе попут Јанка из Музеја у Поморију.
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: Гергана Манчева, Центар за рибарство и поморство у Поморију
Министар туризма Ефтим Милошев је синоћ у Великом Трнову отворио 19. издање Међународног сајма културног туризма на којем свој туристички потенцијал у области културе представља 10 земаља: Бугарска, Немачка, Шпанија, Турска, Азербејџан, Румунија,..
Од 8. до 10. октобра у Бизнис центру "Велико Трново" у древној бугарској престоници одржаће се 19. издање Међународног сајма културног туризма. Специјализована туристичка берза ће представити туристички потенцијал у области културе 10 земаља:..
Чаирска језера су заштићено подручје у западним Родопима, познато по језерима која су формирана покретањем клизишта. По њима плутају тресетна острва, а свуда наоколо су зелене ливаде и вековне шуме смрче. Налазе се 19 км источно од села Триград, а..