Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Поморије: Рибарска традиција оживљава у музејском центру

7
Фотографија: Центар за рибарство и поморство у Поморију

У пристаништу црноморског градића Поморија, данас су углавном усидрене јахте и модерне моторне бродице. Дрвени чамци, рибарске мреже и алати, који су одвајкада били симбол традиционалног начина живота овог краја, полако одлазе у заборав.

Старих рибара, који су били живи сведоци живота на мору и чувари прича о томе, данас готово више и нема, каже нам Јанко Продромов, један од ретких староседелаца, који је одрастао уз море и чамце. Као домаћин у Центру за рибарство и поморство у Поморију, он кроз аутентичне приче оживљава историју рибарства за посетиоце и подсећа на важност очувања ове традиције:


„Море је величанствено, али непредвидиво – оно много даје, али исто толико и узима. Пре него што човек почне да лови рибу, мора да се навикне на море, да савлада његову снагу и да се избори са морском болешћу у чамцу. Тек након тога долази време за прави риболов. Свака врста рибе захтева посебну врсту мреже. Чини се да је другима лакше и да им риба сама упада у мреже, али сваки рибар дочека својих пет минута. „Богатог рибара нисам видео. Кад неко заради мало више новца, одмах га потроши на нове мреже.“


У посебној збирци посвећеној рибарству у Поморију могу се видети бројни експонати и фотографије. Међу њима су и слике замрзнутог Црног мора из далеке 1929. године, као и стара сидра и рибарски чворови којима су се чамци везивали за обалу. На једном од зидова постављена је и фотокопија мапе у боји коју је користио Христофор Колумбо. На њој је, међу земљама Оријента, означена лука старог Анхијала, данашњег Поморија.


Музеј се налази недалеко од града, у рестаурираном водоторњу, који је изграђен 1933-34. године. Зграда је очувала свој аутентични изглед, а са панорамске платформе открива се прелеп поглед на море и стару четврт Поморија. Водоторањ чува и многе необичне приче, о којима нам говори Јанко Продромов:


„Водоторањ је био опремљен великом пумпом и служио је за снабдевање града водом из села Лака. Како је овај крај познат по виноградарству, 1962. године водоторањ је напуњен вином које је потом потекло из славина. Зграда има три спрата, а дубина њених основа са цевима одговара висини куле, због чега је могла да прими велику количину вина. По идеји председника општине Поморије, уз учешће локалних рибара и уз помоћ европских средстава, направили смо овај центар за посетиоце. Људи, који овде долазе из целе Бугарске, одушевљени су овом поставком. Имамо више од 200 фотографија рибара са њиховим породицама и чамцима, али се надамо да ће нам ускоро бити даровано још експоната“, каже Јанко.


Некада је живот у Поморију био много другачији, људи су били гостољубивији и дружељубивији, сећа се Јанко Продромов. „Људи су излазили на улице, пекли рибу и делили је са пролазницима. А сада, свако узме своју рибу и одлази кући“, каже он, додајући да се много тога променило од тада. 

Продромов описује како су некада људи морали да савладају бројне вештине везане за живот на мору. „Учили смо о навигацији, o поправци мотора – ако ти се нешто деси док си на мору, морао си знати како да га поправиш. Цео живот учиш, и опет ненаучен одеш“, каже он с осмехом. Сећа се и старинске опреме за риболов. „Када бисмо ишли у риболов, облачили смо такозване габине – дуге сукнене огртаче подшивене кожом. Мој отац је имао један направљен од седам јагњећих кожа јер су зиме биле много хладније. Хладноће би почињале већ у октобру, тако да си, док би боравио на мору и постављао мреже, морао добро да се утоплиш.“ Рибу смо солили одмах у мору, јер фрижидери и замрзивачи нису постојали. „Користили смо крупну со из црноморских солана, које су затворене почетком 2000-их. Со је морала да одстоји бар годину дана да би била добра“, објашњава Продромов.


Према Јанковим речима, најукусније рибе у Црном мору су зубатица и ромб, док је једна од најишчекиванијих врста паламида. До средине прошлог века, скуша је била изузетно цењена у Поморију. Од улова скуше зависила је егзистенција многих породица.


Иако се данас у црноморским водама ретко налазе примерци ове рибе, традиција прављења сушене скуше још увек живи кроз људе попут Јанка из Музеја у Поморију.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Гергана Манчева, Центар за рибарство и поморство у Поморију



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10

Бугарска на сајму International Golf Travel Market

Бугарска се на Међународном сајму International Golf Travel Market /IGTM/, који се одржава од 14. до 17. октобра у Лисабону, представља као дестинација која пружа незаборавна искуства за љубитеље голфа. Сајам IGTM је највећи догађај у голф..

објављено 16.10.24. 14.00
Планинарски дом

Додељене награде за најбоље туристичке планинарске домове и склоништа у 2024. години

На свечаној церемонији у Дому филма у Софији уручене су награде за најбоље планинарске домове и склоништа у оквиру конкурса „Планинарски дом године,“ заједничке иницијативе часописа 360Mag и Бугарског туристичког савеза. У конкуренцији је било више од..

објављено 10.10.24. 10.02