Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Берковица – упознајте овај благословљени рајски кутак Бугарске

Сахат-кула – један од амблема Берковице
Фотографија: Венета Николова

"Како је дивна природа овде. Прелеп је овај непознати кутак раја!”– овако патријарх бугарске књижевности Иван Вазов описује своје прве утиске о граду Берковици, у подножју Старе планине (северозападна Бугарска). Ово је један од региона код нас који још није нападнут неконтролисаном градњом и масовним туризмом, а Берковица је његов амблем због аутентичне атмосфере и очуване природе.

Берковица је полазна тачка за пешачке туре по Старој планини

Град је полазна тачка за успон на врх Ком (2.016 м) – највиши врх Берковске планине, у западном делу Старе планине. Управоод новог планинарског дома "Ком”, удаљеног око 16 км од центра Берковице, полази бугарска деоница Европског пешачког коридора Е-3. Међутим, планинарење није једини разлог да посетите овај "непознати кутак раја". Довољно је прошетати зеленим улицама и завирити у неки од овдашњих музеја, и вратићете се назад у време.

Музеј-кућа Ивана Вазова

У центру Берковице посебно се истиче тзв. Ипеклисјка кућа, која је реновирана и претворена у Музеј Ивана Вазова. У овој кући је у периоду од 1879. до 1880. године Вазов написао неке од својих најбољих песама.

У непосредној близини се налази тзв. Србинска кућа с краја 19.века. У њој је смештен Етнографски музеј. Његова збирка није велика, али садржи занимљиве експонате, који "оживљавају" захваљујући занимљивој причи кустоса Диљане Генкове.

Етнографски музеј

Већ у првој изложбеној сали видимо манекене одевене у каракачанске ношње. Можда се питате зашто баш каракачанске. Зато што су некада у Берковици живели Каракачани, који су се бавили миграционим овчарством. Лети, када у Западној Тракији трава изгори и нема паше за животиње, Каракачани су се настањивали на бујним ливадама Берковске планине, сазнајемо од Диљане Генкове.

Купатило у Србинској кући

Дуго гледамо женску ношњу за венчање тешку чак 16 кг, пре него што уђемо у суседну просторију, која је имала унутрашње купатило – невиђени луксуз за она сурова времена.

"Један од најзанимљивијих објеката као дела саме конструкције куће је старо купатило. Посетиоци се диве и просто не могу поверовати да је некада постојало унутрашње купатило. Занимљиво и то да је оно опремљено системом за грејање воде помоћу два глинена ћупа уграђена у зид. Вода у њима загревала се топлим ваздухом из огњишта у суседној просторији, где је кухиња. Не заборавимо да крајем 19. века у граду није постојао водоводни систем и вода се доносила с оближњег кладенца у бакрачима"- прича Диљана Генкова.

Диљана Генчева држи у рукама тзв. берковски ђавољи бокал

Крајем 19. и почетком  20. века град Берковица је био занатлијско средиште, а најраспрострањенији занат био је грнчарски. У Етнографском музеју могу се видети прекрасни примери берковске керамике.

"У Берковици је било око 50-60 грнчарских радњи, у којима је радило 100-120 грнчара, калфи и шегрта – каже Диљана Генкова. – Карактеристично за берковску керамику је то што је она веома слична бусинској керамици. Наши мајстори су одлазили у село Бусинци да би од локалних мајстора учили занат и пренели су многе облике, начин бојења и обраде глине управо одатле.Зато су њихове посуде обојене у жуту и зелену боју, попут оних у селу Бусинци. Али ремек-дело берковских грнчара је тзв. берковски ђавољи бокал за вино. Ђавољи, јер је израђен ради шале – да би човек из њега отпио, мора сам да се присети како да то уради."

Сахат кула из 1764. године, две древне цркве, уметничка галерија, остаци касноантичке тврђаве Калето, пријатне гостинске куће и типична јела из северозападне Бугарске су важан део туристичког мозаика овог краја наше земље  који је природа благословила.


Аутор: Венета Николова
Фотографије: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ефтим Милошев

Рекордна летња туристичка сезона, али и све већи проблеми у сектору

Летња туристичка сезона ове године је била боља у сваком погледу чак и у односу на рекордну 2019. годину. Више је прихода, туриста, а било је и више сунчаних дана, изјавио је телевизији БТВ привремени министар туризма Ефтим Милошев. Министар је..

објављено 30.9.24. 09.09

Трајект ће превозити туристе од Истанбула до Бургаса

Турска бродска компанија ће од 11. октобра 2024. г. успоставити трајектну услугу између Истанбула и Бургаса. Трајект ће превозити углавном туристе који бораве у Турској и желе да морским путем дођу на једнодневни или дводневни излет у Бугарску, рекла је..

објављено 29.9.24. 11.15

Скоро 900.000 Румуна посетило Бугарску од јануара до јула о.г.

Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...

објављено 28.9.24. 10.35