Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Берковица – упознајте овај благословљени рајски кутак Бугарске

Сахат-кула – један од амблема Берковице
Фотографија: Венета Николова

"Како је дивна природа овде. Прелеп је овај непознати кутак раја!”– овако патријарх бугарске књижевности Иван Вазов описује своје прве утиске о граду Берковици, у подножју Старе планине (северозападна Бугарска). Ово је један од региона код нас који још није нападнут неконтролисаном градњом и масовним туризмом, а Берковица је његов амблем због аутентичне атмосфере и очуване природе.

Берковица је полазна тачка за пешачке туре по Старој планини

Град је полазна тачка за успон на врх Ком (2.016 м) – највиши врх Берковске планине, у западном делу Старе планине. Управоод новог планинарског дома "Ком”, удаљеног око 16 км од центра Берковице, полази бугарска деоница Европског пешачког коридора Е-3. Међутим, планинарење није једини разлог да посетите овај "непознати кутак раја". Довољно је прошетати зеленим улицама и завирити у неки од овдашњих музеја, и вратићете се назад у време.

Музеј-кућа Ивана Вазова

У центру Берковице посебно се истиче тзв. Ипеклисјка кућа, која је реновирана и претворена у Музеј Ивана Вазова. У овој кући је у периоду од 1879. до 1880. године Вазов написао неке од својих најбољих песама.

У непосредној близини се налази тзв. Србинска кућа с краја 19.века. У њој је смештен Етнографски музеј. Његова збирка није велика, али садржи занимљиве експонате, који "оживљавају" захваљујући занимљивој причи кустоса Диљане Генкове.

Етнографски музеј

Већ у првој изложбеној сали видимо манекене одевене у каракачанске ношње. Можда се питате зашто баш каракачанске. Зато што су некада у Берковици живели Каракачани, који су се бавили миграционим овчарством. Лети, када у Западној Тракији трава изгори и нема паше за животиње, Каракачани су се настањивали на бујним ливадама Берковске планине, сазнајемо од Диљане Генкове.

Купатило у Србинској кући

Дуго гледамо женску ношњу за венчање тешку чак 16 кг, пре него што уђемо у суседну просторију, која је имала унутрашње купатило – невиђени луксуз за она сурова времена.

"Један од најзанимљивијих објеката као дела саме конструкције куће је старо купатило. Посетиоци се диве и просто не могу поверовати да је некада постојало унутрашње купатило. Занимљиво и то да је оно опремљено системом за грејање воде помоћу два глинена ћупа уграђена у зид. Вода у њима загревала се топлим ваздухом из огњишта у суседној просторији, где је кухиња. Не заборавимо да крајем 19. века у граду није постојао водоводни систем и вода се доносила с оближњег кладенца у бакрачима"- прича Диљана Генкова.

Диљана Генчева држи у рукама тзв. берковски ђавољи бокал

Крајем 19. и почетком  20. века град Берковица је био занатлијско средиште, а најраспрострањенији занат био је грнчарски. У Етнографском музеју могу се видети прекрасни примери берковске керамике.

"У Берковици је било око 50-60 грнчарских радњи, у којима је радило 100-120 грнчара, калфи и шегрта – каже Диљана Генкова. – Карактеристично за берковску керамику је то што је она веома слична бусинској керамици. Наши мајстори су одлазили у село Бусинци да би од локалних мајстора учили занат и пренели су многе облике, начин бојења и обраде глине управо одатле.Зато су њихове посуде обојене у жуту и зелену боју, попут оних у селу Бусинци. Али ремек-дело берковских грнчара је тзв. берковски ђавољи бокал за вино. Ђавољи, јер је израђен ради шале – да би човек из њега отпио, мора сам да се присети како да то уради."

Сахат кула из 1764. године, две древне цркве, уметничка галерија, остаци касноантичке тврђаве Калето, пријатне гостинске куће и типична јела из северозападне Бугарске су важан део туристичког мозаика овог краја наше земље  који је природа благословила.


Аутор: Венета Николова
Фотографије: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10