Археолози из Регионалног историјског музеја у Бургасу, који истражују средњовековни град Русокастро, открили су нови археолошки налаз – грош Стефана Уроша II Милутина, који је био српски краљ између 1282. и 1321. године, припадник династије Немањић и један од најмоћнијих владара Србије у средњем веку.
На аверсу сребрне кованице приказан је Исус Христ, а на реверсу – српски краљ са Светим Стефаном. Сребрни новчић је копија млетачког гроша матапани, који је, због своје тежине и високог квалитета, био најстабилнија валута на Балкану крајем 13. и почетком 14. века.
За време владавине краља Стефана Уроша II Милутина Србија је економски ојачала и територијално се знатно проширила. Умро је 1321. године у Неродимљи, а сахрањен је у манастиру Бањска. Године 1460. мошти краља Милутина пренесене су у Софију где се и данас налазе, у цркви Свете Недеље.
Предање каже да је краљ Милутин изградио цркава колико је година владао – око 40. Није градио само по Србији, већ по целом свету – од Грчке до Јерусалима.
Српска православна црква га је прогласила светитељем.
Око броја бракова краља Милутина и даље се ломе копља, али је уврежено схватање да их је било укупно пет. Међу његовим супругама била је и Ана Тертер, кћерка бугарског цара Георгија Тертера (1280-1292). За Милутина се удала 1284. године и остала с њим у браку до 1299. Родила је најмање двоје деце, од којих је један син, будући претендент на престо, Константин и кћерка Ана, која се удала за видинског цара Михајла III Шишмана.
Ово откриће је важно за археологе јер је прво такво откриће у средњовековном Русокастру и проширује слику о досада познатом новцу који је био у оптицају у граду.
Извор: Радио Бургас – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..
Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..
После празника Рођења Пресвете Богородице, БПЦ одаје почаст њеним родитељима – светима Јоакиму и Ани. За село Смоличано код Ћустендила, у близини границе са Републиком Северном Македонијом, овај дан је и слава цркве Светог Јоакима и Ане. После свете..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током..