У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама жене као да остају у другом плану, једне од кључних личности у покрету за уједињење Бугарске су Недјалка Шилева и Екатерина Каравелова.
„Оне су се покрету за уједињење Бугарске придружиле у различито време, на различитим местима и под различитим околностима, али су се упркос томе добро познавале, јер је Екатерина Каравелова, која је родом из Русеа, предавала Недјалки Шилевој у Пловдивској девојачкој гимназији,“ прича Румјана Донева, кустос Регионалног историјског музеја у Пловдиву. „И док се Недјалка везује за припреме и проглашење Уједињења, Екатерина игра важну улогу у другом делу овог догађаја – у његовој одбрани током Српско-бугарског рата 1885. године.“
Екатерина Каравелова
Тада 25-годишња Екатерина Каравелова била је супруга и секретарица премијера Петка Каравелова, који је био на челу Владе Кнежевине Бугарске у време када се десио овај значајан чин у историји бугарског народа – уједињење два основна дела бугарских територија са укупном површином од 96.345 квадратних метара и 3.150 000 људи. „Државник из сенке“, како су звали Екатерину, води рачуна о пословима свог мужа, организује сусрете министара, у сталном је контакту са конзулима и представницима других земаља, обилази Софију и не крије своју убеђење и веру да ће правда једног дана пронаћи свој пут и све ће се посложити за Бугаре.
Недјалка Шилева
Недјалка Шилева је била вереница ополченца из Руско-турског рата (1877-1878) Продана Тишкова. Она је са својих 18 година сашила и извезла заставу највеће чете која је учествовала у борби за Уједињење – Големоконарске чете, коју је предводио њен стриц Петар Шилев. Млада жена се чети придружила као барјактар.
Застава
„У изради заставе коришћена је зелена свила дужине 3 м. Првобитно су је комитетски активисти из Големог Конареа предали бугарском сликару и револуционару Георгију Данчову, који је у свом атељеу у Пловдиву насликао усправљеног лава са круном на глави, под чијим ногама су обележја Османског царства – полумесец и звезда,“ наставља Румјана Донева у интервјуу Радио Бугарској. „Међутим, овај лавчић им је деловао исувише „посно“ и када су дали свилу Недјалки Шилевој како би сашила заставу, замолили су је да дода и коју патриотску реч. Она је уљаном бојом исписала „Уједињење Бугарске“, 1885. г, „Слобода или смрт“ и др. Данас се оригинална застава чува у Регионалном историјском музеју у Пловдиву,“ рекла је гђа Денева.
Литографија Николаја Павловича
Године 1886. бугарски сликар Николај Павлович направио је литографију „Уједињење Северне и Јужне Бугарске 1885“. Централно место на њој заузимају две женске фигуре са венцима на главама, које су загрнуте једном царском мантијом. И иако неки сматрају да су то Недјалка Шилева и Екатерина Каравелова, документи побијају ову теорију:
„Сачувана је скица ауторецензије Николаја Павловича у којој он објашњава шта је тачно уложио како би настала ова литографија,“ каже Румјана Донева и цитира део тог текста: „Све оно што је бугарско представио сам посредством три младе женске фигуре – Бугарске, Тракије и Македоније, од којих Бугарска и Тракија тријумфују јер су извојевале своју слободу, док је Македонија приказана како седи на голом камену погнуте главе, тужна и окована, а изнад њене главе виси турска застава, знак да је и даље под владавином Турака.“ И пошто су Тракија, Бугарска и Македонија имена женског рода, нормално је да их прикаже као жене, али немају никакве везе, нити визуелно подсећају на Недјалку Шилеву и Екатерину Каравелову,“ рекла је на крају нашег разговора Румјана Донева.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Регионални историјски музеј – Пловдив, historymuseum.org, nationallibrary.bg
После празника Рођења Пресвете Богородице, БПЦ одаје почаст њеним родитељима – светима Јоакиму и Ани. За село Смоличано код Ћустендила, у близини границе са Републиком Северном Македонијом, овај дан је и слава цркве Светог Јоакима и Ане. После свете..
Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године,..
Поред великог господског празника Успења Пресвете Богородице, Рождество Божје Мајке такође ужива велико поштовање међу Бугарима. Бугарска православна црква Малу Госпојину слави 8. септембра, док је остале православне цркве обележавају 21. септембра по..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први..