Један од бисера бугарске престонице су њени паркови, који становницима Софије и њеним гостима пружају одличне услове за опуштање, спорт и бекство од стресне свакодневице. Међу најпосећенијима су Јужни, Западни и Северни парк. И, свакако, највећи софијски парк – Борисов врт, који се простире на површини од преко 3.300 дунума. Овде врије од живота и радним данима и празницима, и дању и у касним вечерњим часовима. Током дана ту ћете видети мноштво мајки са децом, спортисте који преферирају свеж ваздух у односу на загушљиве сале, људе који џогирају, пензионере који седе на сунцу и читају јутарње новине.
Увече парк бива преплављен групама младих, а неретко и групама љубитеља фудбала разних узраста, јер се овде, наиме, на удаљености мањој од 100 метара један од другог налазе Национални стадион Васил Левски и стадион клуба ЦСКА – „Бугарска армија“. Али, то нису једини спортски објекти – ту су и тениски терени, парк за пењање по ужади итд. У Борисовом врту се налази једно од најпопуларнијих дечјих игралишта међу софијским клинцима, ту се организују многи спортски и културни догађаји. У парку постоји и део где ћете се осећати као да се налазите у правој шуми!
Природна оаза у центру Софије настала је 1882. године, као расадник (пепинијера), a у то време се налазио на периферији града. Касније, 1895. године, добио је назив Врт кнеза Бориса у част једногодишњег сина кнеза Фердинанда – Бориса. Први баштован парка био је Швајцарац Данијел Неф. То је човек који је направио први план парка и у њему засадио првих 10.000 стабала. Расадник се налазио на месту језера Аријана.
Нека од стогодишњих стабала и данас се могу видети у парку. Занимљиво је да је 1892. године на подручју парка почела изградња Астрономске опсерваторије Софијског универзитета, која је завршена две године касније. Тако је Бугарска само 6 година након ослобођења добила једну од првих опсерваторија на Балкану, која је тренутно у процесу ремонта и рестаурације.
У међувремену, парк наставља да се развија и шири. На месту некадашње мочваре, Неф је оформио језеро названо „Рибље“, касније преименовано у „Језеро са љиљанима“. Ово нежно водено цвеће које прекрива површину језера испуниће вашу душу романтиком и страшћу минулих времена, а међу зеленим листовима могу се видети и корњаче.
Некада, пре више од једног века, овај парк је био омиљено место и извор инспирације нашег великог песника Пеја Јаворова. Песник-мемоарист Михаил Кремен у књизи „Јаворовљев роман” присећа се песникових ноћних шетњи по Борисовом врту. „Јаворов ме је тамо водио у више наврата – као до „рибица“, али, у ствари, увек до краја врта... где смо ходали сатима, лутајући мрачним стазама између густог дрвећа. Плашио сам се, нарочито кад је било облачно, али он ме је умиривао: имао је револвер“, враћа нас Кремен у атмосферу са почетка ХХ века.
Уређење Борисовог врта је 1906. године поверено Јосифу Фрају из Алзаса. По његовој идеји основан је Розаријум у коме су се сваке године организовале изложбе цвећа. Данас се Розаријум налази непосредно уз стадион Васил Левски. То је тихо и пријатно место где ћете често видети људе како са књигом у руци седе међу мирисним ружама.
Ту и тамо, дуж централних алеја врта, издижу се споменици бугарским ствараоцима или борцима за националну независност, подсећајући на културна достигнућа и славне тренутке бугарске историје.
Још једно место на које вреди свратити је такозвано језеро водених птица. Овде би требало да видите зеленоглаву патку, најраспрострањенију у Бугарској. Али патке су својеглава створења. Чак и ако их не видите, место ће вас привући својом магијом.
Мало даље у унутрашњости парка издиже се обелиск висок 41 метар, који ту стоји још из времена социјализма (1956) – „Братска хумка“, споменик палим антифашистима. Данас је то изоловано место где се, управо из тог разлога, радо окупљају млади људи.
Са својим алејама пуним хладовине током лењих месеци, зеленим, добро уређеним ливадама, цвећем и бројним местима за забаву и спорт, Борисов врт је познат као једно од најатрактивнијих места за релаксацију и активан одмор у Софији.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиje: Миглена Иванова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...