У Софији је недавно у Националној библиотеци „Св. Св. Ћирило и Методије“ одржана промоција књиге доц. Спаса Ташева „Борбе македонских Бугара за права и независност – 68 случајева у периоду 1944-1994. г“. Највећи простор у храму бугарске књижевности – информативно-каталошка сала, једва је примио бројну и шаролику публику – од политичара и дипломата до академских истраживача, македонских Бугара и новинара.
Као члан Парламентарног одбора за Бугаре у иностранству, Спас Ташев се још 2019. године упознао са оквирним ставом Владе Бугарске и са декларацијом Народног собрања о почетку преговора са Северном Македонијом о чланству у ЕУ. Према његовим речима, највећа слабост ових докумената је да се у њима говори о заједничкој историји Бугарске и Северне Македоније само до 1944. године. Тиме је Бугарска сама себе лишила историјских дешавања у 20. веку када се на територији данашње Северне Македоније појавило мноштво илегалних организација које су повеле борбу за бугарску ствар. Македонско-бугарска емиграција у САД, Аустралији и Европи развила је активну међународну политику за заштиту права етничких Бугара у Титовој Југославији.
Како би актуелизовао став Бугарске, истраживач је отворио прашњаве кофере пуне стручне литературе, коју је 90-их година минулог века донео из САД, када је био гост на конгресима Македонске патриотске организације – МПО. Прочитао је све бројеве, у периоду од 1944. до 1994. године, водећег издања организације – „Македонска трибина.“ Обрадио је више од 60.000 страна стандардног текста.
„Требало ми је годину дана да све прочитам,“ каже доц. Ташев и наставља: „Питајте моју супругу и децу о томе. Имао сам доста сукоба са њима. Понекад су се зезали са мном, јер сам радио и за време празника. Али ми је то омогућило да створим једну целокупну слику о процесима који су текли тамо, мислим на репресије. Пописао сам прикупљене податке о репресијама, стварању тзв. македонског језика, стварању тзв. македонске цркве, о реакцијама македонско-бугарске емиграције у вези са поменутим процесима, о поштовању људских права и сарадњи са другим емигрантским организацијама, углавном са Хрватима и Црногорцима, а исто тако и са Албанцима, о делатности македонско-бугарске емиграције широм света.“
Тако прикупљена грађа за будућу књигу се сваке недеље, годину и по дана, објављује у наставцима у листу „Труд“, у рубрици „Непознате нове борбе Македоније.“ Недуго након тога је овај серијал текстова прештампан на веб-сајту „Трибуна.мк“ и наишао је на широк одјек у Северној Македонији.
Председник Румен Радев је на промоцији књиге изјавио да је она карика која је недостајала аргументацији става Бугарске о европским интеграцијама Северне Македоније. Она покреће питање о Бугарима у Северној Македонији, о њиховом положају и правима. „Све до 2019. ова тема није постојала за бугарску спољну политику,“ истакао је он и додао:
„И нешто веома важно – управо на овом ставу почива и европско решење које је пронађено за време француског председавања – израда преговарачког оквира за Северну Македонију. Али има нешто још важније, јер када смо ми ово питање подигли на највиши ниво државе и почели смо да јавно и упорно говоримо о томе, Бугари у Северној Македонији су се, као што су и сами рекли, охрабрили и почели су и сами да причају о томе. Почели су да траже подршку од бугарских институција и ја сам их недуго након тога, исте године примио. Неки медији су о томе писали као сусрету без преседана у институцији председника, мада је то, признајем, био закаснели сусрет, али битније је да смо га иницирали и започели.“
Радев је такође подвукао да Бугарска Северној Македонији не поставља никакве нове услове у вези са почетком преговора Скопља са ЕУ. Софија само жели да Скопље одржи преузете обавезе које проистичу из преговарачког оквира ЕУ, који веома јасно и прецизно дефинише шта треба да се уради.
„Не можемо градити добросуседске односе и стабилну европску будућност говором мржње, фалсификовањем историје и увредама на рачун Бугара у македонским уџбеницима, не можемо је градити док се не отворе архиви специјалних служби, који садрже одговоре о погромима над Бугарима у Македонији и без рехабилитације невиних жртава, нити се може градити дискриминацијом грађана бугарске самосвести. Дужност Бугарске је да настави да ради са свим европским институцијама, са бугарском заједницом у Северној Македонији, са институцијама у Скопљу и са македонским друштвом на европским интеграцијама наших суседа. Софији је највише стало да Скопље што пре постане члан ЕУ јер нас већ 13 векова повезују заједничка историја, култура и традиције и ми имамо заједничку европску будућност,“ изјавио је шеф државе.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Иво Иванов, БГНЕС
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је..