У Софији је недавно у Националној библиотеци „Св. Св. Ћирило и Методије“ одржана промоција књиге доц. Спаса Ташева „Борбе македонских Бугара за права и независност – 68 случајева у периоду 1944-1994. г“. Највећи простор у храму бугарске књижевности – информативно-каталошка сала, једва је примио бројну и шаролику публику – од политичара и дипломата до академских истраживача, македонских Бугара и новинара.
Као члан Парламентарног одбора за Бугаре у иностранству, Спас Ташев се још 2019. године упознао са оквирним ставом Владе Бугарске и са декларацијом Народног собрања о почетку преговора са Северном Македонијом о чланству у ЕУ. Према његовим речима, највећа слабост ових докумената је да се у њима говори о заједничкој историји Бугарске и Северне Македоније само до 1944. године. Тиме је Бугарска сама себе лишила историјских дешавања у 20. веку када се на територији данашње Северне Македоније појавило мноштво илегалних организација које су повеле борбу за бугарску ствар. Македонско-бугарска емиграција у САД, Аустралији и Европи развила је активну међународну политику за заштиту права етничких Бугара у Титовој Југославији.
Како би актуелизовао став Бугарске, истраживач је отворио прашњаве кофере пуне стручне литературе, коју је 90-их година минулог века донео из САД, када је био гост на конгресима Македонске патриотске организације – МПО. Прочитао је све бројеве, у периоду од 1944. до 1994. године, водећег издања организације – „Македонска трибина.“ Обрадио је више од 60.000 страна стандардног текста.
„Требало ми је годину дана да све прочитам,“ каже доц. Ташев и наставља: „Питајте моју супругу и децу о томе. Имао сам доста сукоба са њима. Понекад су се зезали са мном, јер сам радио и за време празника. Али ми је то омогућило да створим једну целокупну слику о процесима који су текли тамо, мислим на репресије. Пописао сам прикупљене податке о репресијама, стварању тзв. македонског језика, стварању тзв. македонске цркве, о реакцијама македонско-бугарске емиграције у вези са поменутим процесима, о поштовању људских права и сарадњи са другим емигрантским организацијама, углавном са Хрватима и Црногорцима, а исто тако и са Албанцима, о делатности македонско-бугарске емиграције широм света.“
Тако прикупљена грађа за будућу књигу се сваке недеље, годину и по дана, објављује у наставцима у листу „Труд“, у рубрици „Непознате нове борбе Македоније.“ Недуго након тога је овај серијал текстова прештампан на веб-сајту „Трибуна.мк“ и наишао је на широк одјек у Северној Македонији.
Председник Румен Радев је на промоцији књиге изјавио да је она карика која је недостајала аргументацији става Бугарске о европским интеграцијама Северне Македоније. Она покреће питање о Бугарима у Северној Македонији, о њиховом положају и правима. „Све до 2019. ова тема није постојала за бугарску спољну политику,“ истакао је он и додао:
„И нешто веома важно – управо на овом ставу почива и европско решење које је пронађено за време француског председавања – израда преговарачког оквира за Северну Македонију. Али има нешто још важније, јер када смо ми ово питање подигли на највиши ниво државе и почели смо да јавно и упорно говоримо о томе, Бугари у Северној Македонији су се, као што су и сами рекли, охрабрили и почели су и сами да причају о томе. Почели су да траже подршку од бугарских институција и ја сам их недуго након тога, исте године примио. Неки медији су о томе писали као сусрету без преседана у институцији председника, мада је то, признајем, био закаснели сусрет, али битније је да смо га иницирали и започели.“
Радев је такође подвукао да Бугарска Северној Македонији не поставља никакве нове услове у вези са почетком преговора Скопља са ЕУ. Софија само жели да Скопље одржи преузете обавезе које проистичу из преговарачког оквира ЕУ, који веома јасно и прецизно дефинише шта треба да се уради.
„Не можемо градити добросуседске односе и стабилну европску будућност говором мржње, фалсификовањем историје и увредама на рачун Бугара у македонским уџбеницима, не можемо је градити док се не отворе архиви специјалних служби, који садрже одговоре о погромима над Бугарима у Македонији и без рехабилитације невиних жртава, нити се може градити дискриминацијом грађана бугарске самосвести. Дужност Бугарске је да настави да ради са свим европским институцијама, са бугарском заједницом у Северној Македонији, са институцијама у Скопљу и са македонским друштвом на европским интеграцијама наших суседа. Софији је највише стало да Скопље што пре постане члан ЕУ јер нас већ 13 векова повезују заједничка историја, култура и традиције и ми имамо заједничку европску будућност,“ изјавио је шеф државе.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Иво Иванов, БГНЕС
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..