Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нема података о загађењу бугарске црноморске обале услед рушења бране Каховка у Украјини

Пластични и грађевински отпад евентуално ће први доспети у наш акваториј

Фотографија: БГНЕС

Рушење зида бране Каховка у Украјини изазвало је еколошку катастрофу, чије размере превазилазе границе земље и која ће, у различитом степену, имати утицај на суседне државе. 


За сада нема података о загађењу бугарског акваторија Црног мора, показују подаци у дневном билтену нашег Министарства заштите животне средине. Међутим, овај ресор је повећао степен опреза размештањем три нова надзорна пункта у приобалном појасу поред постојећих у Дуранкулаку, Шабли и Калиакри.

Воде које су се улиле у Одески залив и ушле у северозападни појас Црног мора још се нису помериле довољно на југ да би изазвале загађење, потврдио је за БНР морски еколог из Бугарске академије наука др Димитар Беров. Захваљујући прогнозама за океанске и морске струје и ветрове, научници ће тачно знати када ће ове водене масе евентуално стићи до наших обала. Уколико се то ипак догоди, концентрације хемикалија и других загађивача биће много ниже од оних које би представљале озбиљан здравствени ризик или би имале токсични ефекат, сматра овај стручњак.

Димитaр Беров
„Постоји још један елемент загађења а то је плутајући отпад“, додаје Димитар Беров. „Он се понекад креће брже, између осталог и због ветра, па можемо претпоставити да ћемо њега првог угледати. Реч је о пластици из домаћинства, из пољопривреде, као и о другом грађевинском материјалу, јер су многи објекти на подручју реке Дњепар уништени. Може проћи неколико недеља док такав плутајући отпад стигне до наше обале.“


А да ли се ово односи на салмонелу и патогене који су откривени у морској води у близини Одесе и изазивају цревну инфекцију?

Не знам да ли уопште можемо очекивати да такви патогени у води стигну све до бугарске обале – ипак је реч о удаљености од преко 400 км“, одговара научник. „Добра ствар, ако уопште има нешто добро у овој ситуацији, је то што патогене и органске материје избачене из реке Дњепар разграђују морски микроорганизми. Поред тога, постоји фитопланктон који конзумира загађиваче. Претпостављам да ће ови патогени остати локализовани проблем у региону Одеског залива.“

Поред ослањања на природне функције самочишћења морских екосистема, за откривање, хватање и разградњу ових штетних материја такође је од великог значаја и то да научници и одговорне институције константно прате загађиваче у њиховим различитим аспектима. Неопходно је наставити програм мониторинга дуж обале, те даље пратити шта се дешава на отвореном мору, сматра Димитар Беров.

На основу моје наредбе имамо координациони центар посебно оформљен за случај Каховка“, рекао је с тим у вези министар екологије Јулијан Попов. „Све сродне институције су укључене, у контакту сам и са владама Румуније, Молдавије и Украјине. Развијени су модели помоћу којих не само да пратимо тренутно стање, већ и оно што ће се вероватно догодити у наредним данима. Наравно, узимају се узорци воде, али они нису довољни, па се врше сателитска осматрања. Тренутно не постоји забринутост у погледу летње туристичке сезоне.“


Поводом информација о упитима страних туроператора у вези са квалитетом воде на бугарској обали Црног мора, о забринутости еколошких активиста да би загађење могло довести до прекомерног цветања алги и учинити море непривлачним за купање, о концесионарима који уносе панику како би били ослобођени плаћања накнада, Димитар Беров саветује:

Најважније је да се одлуке доносе на основу научних истраживања и проверених чињеница. Према његовим речима, интернетом непрестано круже гласине и дезинформације, па је добро да се и туристи и запослени у туристичком сектору информишу из поузданих извора – код институција које се баве истраживањем Црног мора.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: интервју Веселине Миланове, БНР-„Хоризонт“ и Асје Чаневе, БНР-„Христо Ботев“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: БГНЕС, ЕПА/БГНЕС, Асjа Чанева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гласање у Великој Британији

Стварање изборне јединице за иностранство ће спречити могуће манипулације гласовима наших сународника у иностранству

Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..

објављено 22.11.24. 12.05

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15
Урсула фон дер Лајен

Нови тим Урсуле фон дер Лајен: Да ли ће бити постигнут „пакетни договор“ за одобрење свих еврокомесара?

Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..

објављено 19.11.24. 16.25