Укупно 115 млн деце широм света ангажовано је у тешком раду и често су носећа снага високопрофитних индустрија, као што су метална индустрија, грађевинарство, текстилна индустрија, производња батерија за електромобиле и сл. То су показали подаци које је објавила Међународна организација рада (МОР) која истиче да се то односи како на индустријализоване земље, тако и на земље у развоју, а војни сукоби, кризе и пандемија коронавируса гурнули су још више породица у сиромаштво, што је милионе деце приморало да се укључе у тржиште рада. Из МОР упозоравају да дечји рад има трајне негативне последице јер лишава децу образовања, а отуда и могућности да као одрасле особе имају приличне приходе.

У Бугарској се, међутим, не може говорити о радној експлоатацији деце, јер је рад малолетника код нас већ деценијама законски регулисан, а контролни органи строго санкционишу свако утврђено кршење прописа. Дечји рад је у Бугарској законом забрањен до званичне старости у којој је образовање обавезно, што значи да у Бугарској деца не смеју да раде све док не напуне 16 година. Стога се овде чешће примењује одредба у складу с којом је за ангажовање лица старости од 16 до 18 година потребно обавезно одобрење Инспекције рада. Послодавац треба да аплицира како би добио дозволу за одређено радно место на којем ће радити малолетно лице, које по закону не треба да учествује у другим активностима осим у онима за које је ангажовано. На оваквим радним местима Инспекција рада врши честе провере у циљу утврђивања постојања стресних ситуација или других фактора који штетно делују на физичко и психичко здравље запосленика.

Упркос већим административним захтевима које послодавци треба да испуњавају ако желе да запосле малолетнике, интересовање за њих као ресурсе на тржишту рада расте из дана у дан, показују подаци Главног инспектората за рад. У Бугарској постоји глад за оваквим кадром у хотелијерству, ресторатерству и трговини. Разлог томе је да већину послова у наведеним секторима могу обављати малолетна лица. 

Ове године је још пре почетка летњег распуста забележен озбиљан раст броја запослених малолетника. „Пре пандемије смо издавали око 10.000 дозвола годишње, а сада их је 12.000,“ каже Дина Христова-Игнатова, експерт Главног инспектората за рад и наставља:

„У мају и јуну почињу да пристижу захтеви за дозволе како би их запослили од јула када почиње распуст. Знатно је порасло интересовање угоститељског сектора за ангажовање малолетних лица. Иначе, повећана потражња и запошљавање ове радне снаге недвосмислено говори о успону привреде. То је дефинитиван знак напретка јер се у време стагнације послодавци ослањају само на пунолетне раднике.“

Право на рад малолетника је, поред тога што је законом строго регулисано, и заштићено од стране државе. У те сврхе, међутим, Инспекција рада саветује младима увек да захтевају потписивање уговора о раду са послодавцем. Административна страна посла је тешкоћа с којом се малолетници могу суочити, али не треба да одустају од могућности да раде, саветује школски психолог и терапеут Калин Гајтанџијев. „Рад делује позитивно на развој дечје психе, тј. детињство није препрека да се ради, нити рад омета детињство и забаву,“ навео је Гајтанџијев у разговору за Програм „Христо Ботев“ – БНР:

„Када рад буди осећај смисла и личног значаја, онда он утиче позитивно на дечју психу и ствара осећај успешности, самопоуздања и значајности код младе особе. Тако ће им прелазак из детињства у свет одраслих бити безболнији,“ рекао је Гајтанџијев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Pixabay, БГНЕС