Председница Прогресивног савеза социјалиста и демократа, Ираче Гарсија Перес, учествовала је на Самиту са новинарима водеће европске радиомреже „Евранет плус“, где је изнела ставове своје групе о низу важних питања.

За левичарске партије у Европи, 2024. година није донела много добрих вести. Подршка социјалистима и Зеленима ослабила је у многим земљама, док је крајња десница остварила значајан раст. На изборима за Европски парламент у јуну, Зелени су били међу највећим губитницима. Иако левичарске снаге у Европском парламенту укупно имају 235 од 720 посланика, детаљна анализа резултата по земљама показује да социјалистичке, социјалдемократске, радничке и еколошке партије нису оствариле своје амбиције.

Ипак, на неким местима забележен је успех. У Данској је, на пример, Социјалистичка народна партија остварила најбољи резултат на изборима за Европски парламент, док су социјалдемократе премијерке Мете Фредериксен заузеле друго место. Вреди напоменути да је њена имиграциона политика постала рестриктивнија услед раста утицаја крајње десничарске Данске народне партије. У Финској, Савез левице је са програмом фокусираном на климу, права радника, улагања у социјалне услуге и равномерну расподелу прихода заузела друго место. Напредак су на европским изборима оствариле и Радничка партија у Белгији, као и Комунистичка партија у Аустрији.

Левичарске партије у Европи све више траже боље резултате, али аналитичари истичу да су током последњих година делимично напустиле традиционалне социјалистичке идеје и прешле на либералне политике. Због тога се све више приближавају десноцентричним партијама које, као и оне, подржавају европске вредности и имају сличне ставове по економским и климатским питањима. Европска левица такође заступа права људи са нетрадиционалном сексуалном оријентацијом и еколошке политике, што су теме које су популарне међу младим гласачима, али не и код радничких породица.

Пример из Данске показује да неке леве партије бележе успех комбинујући прогресивне и конзервативне политике. Социјалдемократе у Румунији такође мешају конзервативне вредности и евроскептичне тенденције са левичарским економским политикама. Пандемија ковида-19, рат у Украјини, борба против климатских промена и тренутна криза са трошковима живота све су то прилике за левичарске политичаре да се истакну са иницијативама за јачање социјалних мера. Посматрајући тренутну ситуацију, стручњаци закључују да недостаје јаких лидера који би искористили ове тренутке. Поглед у прошлост подсећа нас на лидере попут Тонија Блера, Герхарда Шредера и Франсоа Митерана, а данас изгледа да су на сцени лидери попут Виктора Орбана, Ђорџе Мелони и Марин Ле Пен.

Нова лидерка Европских социјалдемократа, Ираче Гарсија Перес, преузела је вођство ове године и чини се да је чврсто усмерена ка будућим пројектима које жели да заврши успешним. Раније овог месеца, она је обавила прву званичну инострану посету после избора, када је отпутовала у Кијев како би изразила ангажованост своје групе у подршци Украјини, упркос антивојним ставовима традиционалне левице.

„Европа је уз Украјину, јер заједно треба да бранимо наше достојанство, територију и заједничке вредности“, изјавила је Гарсија Перес.

На састанку новинара радио-мреже „Евранет Плус“ разматран је важан проблем који се односи на финансирање јавних медија и њихово коришћење као средство за подривање њихове независности, посебно у земљама где су на власти популистичке странке. Ова пракса је у директном супротности са принципима који су утврђени европским законодавством у области медијске слободе и изазива озбиљну забринутост, нарочито у контексту све већег финансирања руских медија. У овом контексту постављено је питање како можемо победити у рату против дезинформација, посебно када се истовремено одобравају додатна средства за наоружање Украјине. Не би ли требало исто тако осигурати финансијску подршку за медије који се боре против ових изазова?

„Ако желимо да подржимо Украјину, морамо то да радимо из различитих перспектива – финансијске, војне и хуманитарне подршке, као и помоћи за опоравак. То је јасно и ми инсистирамо на томе колико је важно повећати буџет за одбрану. Али истовремено наша група Прогресивног савеза социјалиста и демократа јасно ставља до знања да повећање буџета за одбрану не може значити смањење буџета за друге важне политике као што су јавни медији и традиционалне политике, међу којима су кохезија, пољопривреда, дигитализација и заштита животне средине“, изјавио је представник групе.

Колега новинар из Румуније указао је да, као и у његовој земљи, тако и на другим местима у Европи, крајња десница и проруске странке освајају све више гласова на последњим изборима. Многи овај тренд објашњавају неспособношћу традиционалних партија да се изборе са дезинформацијама, али и са стварним, свакодневним проблемима обичних грађана. Која одговорност по овом питању је спремна да преузме лидерка европских социјалдемократа?

„Наравно, традиционалне политичке снаге увек носе одговорност. Разумем то и морамо урадити нешто боље – радити на побољшању живота људи. Али истовремено не можемо игнорисати чињеницу да други покушавају да униште све оно што су традиционалне политичке снаге постигле у прошлости. Може ли бити боље? Наравно. Увек може бити боље. Али важно је да зауставимо мешање, да зауставимо оне који желе да уђу у политику да би разрушили европске вредности“, поручила је лидерка европских социјалдемократа.

Како центристи као Ираче Гарсија Перез могу да преокрену тренд?

„Знамо да крајња десница добија све више моћи када је неједнакост у нашим друштвима очигледна. Због тога је важно да водимо дебату о ресурсима и социјалној политици. Стуб социјалних права је од пресудне важности. Оно што не можемо да урадимо је да једноставно уложимо више новца у оружје, а смањимо средства за социјалне политике. Ово је наш став као групе. Желимо да проширимо социјалну димензију, социјалне политике. Морамо да проширимо нашу стратегију у индустријским и економским областима, да побољшамо нашу конкурентност. Али, не можемо то да постигнемо ако ограничимо социјална права и права радника“, изјавила је Ираче Гарсија Перез.

Питање из Грчке, где је левичарска опозициона партија СИРИЗА у кризи, било је усмерено на тему везану за то како економски напредак може да буде усклађен са социјалном правдом, равноправношћу и солидарношћу.

„Морамо наставити да радимо на директиви о минималном дохотку – то је веома важно. Такође, потребно је да наставимо са радом на социјалној скали права, која је од кључног значаја. За нас је веома важно да се расправља о инвестицијама у Европској унији. Морамо више да инвестирамо – више и боље, а да бисмо то постигли, потребни су нам додатни ресурси,“ истакла је председница Прогресивног савеза социјалиста и демократа“, Ираче Гарсија Перес.

Што више изазова се појављује пред Европском унијом, то више новца ће бити потребно, категорична је Гарсија Перес. Према њеним речима, неопходно је утрти нове путеве за обезбеђивање сопствених ресурса:

„Потребни су нам ресурси да бисмо подржали оне који имају највише потребе. А они који имају више, треба да ставе више „на сто“, како би дошло до прерасподеле.“

Прошле године европски социјалдемократи нису могли да се похвале великим успесима – у Европском парламенту се формира већина која је више наклоњена центру-десно, а многа њихова захтева изгледа да неће бити уважена. Како група социјалиста и демократа планира да преокрене овај тренд?

„Морамо да изградимо проевропске већине и то можемо постићи само са Европском народном партијом, групом 'Обнови Европу', Зеленима и нама. Ово ће бити наша стратегија – да укључимо све ове групе у преговоре о будућим пакетима докумената у покушају да се ујединимо око заједничке позиције“, изјавила је Ирина Гарсија Перес, потпредседница Социјалиста и демократа.

Европској народној партији, која је под вођством председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, упућују се критике да „све више флертује с крајњом десницом“. Гарсија Перес потврђује да су социјалдемократи били веома незадовољни већим делом процеса одобрења нове Европске комисије, нарочито због одлуке да представник Европских конзервативаца и реформиста добије место потпредседника. Међутим, сада је, како каже, време за уједињење, али са разумним ограничењима:

„Налазимо се у веома тешком тренутку за Европску унију. Геополитичка ситуација широм света је изузетно компликована. Потребна нам је стабилност. Потребна нам је европска влада. Из тог разлога подржавамо ову Европску комисију, али не по сваку цену. Важније него икада је да радимо у јединству, али само с проевропским политичким снагама. Не можемо да преговарамо, не можемо да радимо с онима који желе да униште европски пројекат и европске вредности.“

Да ли то значи да су из Прогресивног савеза социјалиста и демократа забринути због стварања савеза између Европске народне странке и крајње деснице, упркос споразуму са социјалдемократама и ЕНП?

„Сада почињемо да радимо са новим колегијумом еврокомисара и новим предлозима – законодавним, политичким... Наравно, отворени смо за сарадњу са ЕНП – не можемо постићи све те ствари сами. ЕНП мора да буде са проевропским снагама. Међутим, ЕНП не може да покушава да игра двоструку игру. Ово је нешто о чему ћемо бити веома јасни током следећих корака и различитих преговарачких фаза“, изјавио је представник Прогресивног савеза.

У контексту сложене геополитичке ситуације – рата у Украјини, нестабилности на Блиском истоку, као и могућности за праве трговинске ратове са Кином и САД након што Доналд Трамп преузме председнички мандат, милиони Европљана очекују решења за своје свакодневне проблеме – високу инфлацију и скупу енергију, иако су ти проблеми често повезани са глобалним одлукама. Европи је потребна већа солидарност, сматра Ираче Гарсија Перес:

„Морамо више него икада да бранимо европски пројекат! Морамо да бранимо све оно што нас уједињује и све што нас је довело до напретка. Не повлачите се, не идите уназад, не следите кораке који су нас водили назад у прошлост, јер смо управо унапред градили Европу.“

Лидерка социјалиста и демократа признаје да је пут напред стрм, али истовремено чврсто верује да Европска унија има конструктивну улогу на светској сцени. У свом последњем обраћању, она је нагласила важност модернизације економије и индустрије, али је упозорила да све то треба да се ради с пуним поштовањем животне средине и наше планете.

„Европа мора да модернизује своју економију и индустрију. Али то треба да се уради са позиције поштовања према животној средини и нашој планети. Наш савез мора да води глобалну борбу против климатских промена“, истакла је она.

Према њеним речима, Европа такође може и треба да буде пример света када је у питању демократија и одрживи развој. „Европа је модел за многе који верују у демократију и владавину права, за оне који се залажу за праведнији и природнији развој“, додала је лидерка.

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ