Док ишчекујемо долазак Васкрса, традиционални конкурс дечијих цртежа „Бакини рецепти” поново представља истинске кулинарске посластице које деца из целе Бугарске сакупљају и лично шаљу организатору – кувару Пењу Иванову и фондацији „Чувар традиције-Чувари”.У ствари, идеја за кулинарски конкурс, осим за онај дечијих цртежа, јавила се сасвим природно након што је кувар Пењо Иванов добио разноврсне рецепте за бакина јела, без којих породични празници не би били толико истински. Ове године одржава се петнаеста по реду смотра дечијег стваралаштва, а теме и ликови радова су и даље исти. Ове године, присутни су били и искусни педагози, професори Академије уметности и новинари.
И управо због тога што у основи конкурса „Бакини рецепти“ стоји идеја о сећању предака и очувању старих бугарских традиција, уочи Васкрса се окрећемо теми хлеба, који на овај предивни празник над празницима сласношћу и богатом аромом царује на трпези. „Кад је козунак у питању, то је врста обредног хлеба, без обзира на то што се разликује од хлеба са содом бикарбоном или погаче“, каже мајстор Пењо Иванов:
„С тим у вези, веома је корисно да човек прави хлеб. Свако бар једном у животу треба да замеси хлеб. То је ритуал. Научио сам то када сам почетком 90-их година упознао једног мајстора који је за мене посебан. Некада се хлеб пекао у великим нaћвама, тесто је тамо лежало целу ноћ и то је доприносило бољој ферментацији, то је спор процес. Ферментација је тајна доброг укуса козунака.
Од свих рецепата које мајстор Пењо Иванов добија у писмима за конкурс „Бакини рецепти“, највише цени оне који преносе стара традиционална бугарска јела. Иако познаје велики део бугарске кухиње, ипак се дешава да се појаве и рецепти који знају изненадити и искусне куваре. Нешто најбоље у вези са наслеђем старих мајстора је то што се од минималног број намирница добијају изненађујуће укусна јела која се лако припремају.
„Због тога што су јела некада била веома једноставна у погледу састојка и технологије припреме. Дивим се старим људима, који нису били нарочито богати, али су комбиновали то мало производа које су имали на располагању, у различитим варијацијама, да би постигли разноликост. Оно што ми је било забавно међу рецептима који су пристигли ове године било је то што је један од њих био за „козунак без батина“. Очигледно, некоме је већ јако досадило да удара тесто о сто како би козунак надошао. Зато је осмислио сопствену технологију „без батина“. Постоји теорија да ударање теста о сто утиче на скроб у зрну, на квалитет и укус пецива. Колико је објективно, друга је ствар, јер у науци ова корист није доказана. Без сумње, бугарски народ је мудар, наследио је и традиције многих племена и народа који су прошли преко наших крајева. У том смислу, макар и да је реч о нечем што није научно доказано, са сигурношћу се можемо поуздати у осећај за мешење хлеба, наслеђен од наших предака.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: Facebook / receptitenabababg
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..