Ваучери за храну или одећу, карте за теретану или тим билдинг у природи... Бенефиције у Бугарској су у већини случајева материјалне. Наравно, слични „бонуси“ су добродошли грађанима који покушавају да опстану у условима галупирајуће инфлације. Али где је култура у овим тешким временима? Услуге и улазнице постају све скупље, а удео људи који желе или могу себи да приуште одлазак на културне догађаје и едукативне семинаре и радионице је све мањи и мањи.
Празну нишу коју је оставила економска криза испунила је културна картица „Знање+“ коју је разрадило Удружење „Бугарска историја“. Социјална добит која је у потпуности усмерена на образовање, културу и уметност прва је те врсте у Бугарској. Идеја је да послодавци набаве и поделе картице запосленима. „Предузетници морају да брину о људима који раде за њих,“ каже један од иницијатора Марио Мишев у интервјуу Светлане Влкове за Радио Варну – БНР и додаје:
„У питању је картица која омогућава попуст за садржаје различитих културних и образовних установа. То су разноразни објекти који би могли бити интересантни људима који воле уметност – позоришта, музеји, галерије, али и не само то! Реч је о свим оним местима која људима пружају прилику да усаврше и унапреде своје знање и вештине, укључујући курсеве страних језика, академије за лични развој и све остало што асоцира на образовање и културу.“
У току је рад на мобилној апликацији картице. И противно очекивањима, испоставило се да бугарски послодавац показује ангажованост за сличне пројекте:
„У нашем партнерском портфолију имамо више од 60 организација из области културе и образовања, неке од којих заузимају водеће позиције у својој сфери, као што су, рецимо, Театар „Бугарска армија“, Политехнички музеј, Музеј-кућа Ивана Вазова. Све то делује привлачно послодавцима, јер је у овим временима веома важно да се њихови запослени и колеге свакодневно усавршавају и да буду конкурентни у послу. С друге стране, послодавцима је битно да нуде атрактивне услове, којима ће задржати запослене и прибавити неку корист,“ тврди Марио Мишев.
Картица не омогућава бесплатан приступ културним установама, већ попуст од 10% до 50%. „Очекивали смо да ће највеће интересовање показати ИТ компаније, компаније из области аутсорсинга, али примећујемо да су за њу заинтересовани и мали предузетници, породичне фирме,“ каже Мишев и додаје:
„Не заборавимо да су, према подацима Евростата, Бугари на последњем месту у ЕУ по издвајању средстава из свог буџета за културну потрошњу. Ако то можемо, макар мало да променимо, бићемо задовољни. Картица пружа ту прилику, јер чини културу и знање доступнијим. А када неко има прилику да преференцијално користи неку услугу
или производ или да посети одређено место, он то чини. То је модел који се доказао током времена.“
Идеја о културној картици није потекла од Удружења „Бугарска историја“. „Користи се у скоро целој Европи и само је било питање времена кад ће доћи и код нас,“ закључио је Марио Мишев.
Види још:
Саставила: Венета Николова
Извор: интервју Светлане Влкове, Радио Варна – БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Радио Бугарска, Знање +Поводом обележавања 143. годишњице рођења Владимира Димитрова – Мајстора Градска уметничка галерија у Ћустендилу уручује Националну награду за сликарство за 2024. годину по имену овог нашег славног сликара. Владимир Димитров-Мајстора –..
У Бугарској се већ годинама у сарадњи са Општином града Софије спроводи пројекат „Кућа за књижевност и превод“, чији је иницијатор Фондација „Следећа страница“. Ове године у резиденцијалном програму Куће за књижевност и превод учествоваће 5 аутора,..
Филм „Човек који није могао да ћути“ је копродукција са бугарским учешћем која је номинована за награду Оскар. Копродукција је настала у сарадњи са Катјом Тричковом из компаније „Contrast Films“ и има шансе да освоји Оскара у категорији најбољи играни..