Ваучери за храну или одећу, карте за теретану или тим билдинг у природи... Бенефиције у Бугарској су у већини случајева материјалне. Наравно, слични „бонуси“ су добродошли грађанима који покушавају да опстану у условима галупирајуће инфлације. Али где је култура у овим тешким временима? Услуге и улазнице постају све скупље, а удео људи који желе или могу себи да приуште одлазак на културне догађаје и едукативне семинаре и радионице је све мањи и мањи.
Празну нишу коју је оставила економска криза испунила је културна картица „Знање+“ коју је разрадило Удружење „Бугарска историја“. Социјална добит која је у потпуности усмерена на образовање, културу и уметност прва је те врсте у Бугарској. Идеја је да послодавци набаве и поделе картице запосленима. „Предузетници морају да брину о људима који раде за њих,“ каже један од иницијатора Марио Мишев у интервјуу Светлане Влкове за Радио Варну – БНР и додаје:
„У питању је картица која омогућава попуст за садржаје различитих културних и образовних установа. То су разноразни објекти који би могли бити интересантни људима који воле уметност – позоришта, музеји, галерије, али и не само то! Реч је о свим оним местима која људима пружају прилику да усаврше и унапреде своје знање и вештине, укључујући курсеве страних језика, академије за лични развој и све остало што асоцира на образовање и културу.“
У току је рад на мобилној апликацији картице. И противно очекивањима, испоставило се да бугарски послодавац показује ангажованост за сличне пројекте:
„У нашем партнерском портфолију имамо више од 60 организација из области културе и образовања, неке од којих заузимају водеће позиције у својој сфери, као што су, рецимо, Театар „Бугарска армија“, Политехнички музеј, Музеј-кућа Ивана Вазова. Све то делује привлачно послодавцима, јер је у овим временима веома важно да се њихови запослени и колеге свакодневно усавршавају и да буду конкурентни у послу. С друге стране, послодавцима је битно да нуде атрактивне услове, којима ће задржати запослене и прибавити неку корист,“ тврди Марио Мишев.
Картица не омогућава бесплатан приступ културним установама, већ попуст од 10% до 50%. „Очекивали смо да ће највеће интересовање показати ИТ компаније, компаније из области аутсорсинга, али примећујемо да су за њу заинтересовани и мали предузетници, породичне фирме,“ каже Мишев и додаје:
„Не заборавимо да су, према подацима Евростата, Бугари на последњем месту у ЕУ по издвајању средстава из свог буџета за културну потрошњу. Ако то можемо, макар мало да променимо, бићемо задовољни. Картица пружа ту прилику, јер чини културу и знање доступнијим. А када неко има прилику да преференцијално користи неку услугу
или производ или да посети одређено место, он то чини. То је модел који се доказао током времена.“
Идеја о културној картици није потекла од Удружења „Бугарска историја“. „Користи се у скоро целој Европи и само је било питање времена кад ће доћи и код нас,“ закључио је Марио Мишев.
Види још:
Саставила: Венета Николова
Извор: интервју Светлане Влкове, Радио Варна – БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Радио Бугарска, Знање +Основна функција и улога бугарских културних института у иностранству је да публици земље домаћина представљају достигнућа бугарске културе у свој њеној разноликости. "Наш програм треба да буде разноврстан како би свако могао да пронађе нешто..
Бугарско читалиште је јединствена институција која вековима чува духовност и традицију нашег народа. Народно читалиште у Разлогу "15. септембар 1903-1909 г" слави 115 година од свог оснивања. Тим поводом ће 30. септембра, на тргу у овом нашем..
Конференција „Бугарска књижевност на међународној сцени: Тачка гледишта издавача и преводилаца“ одржаће се 28. септембра у Hyperspace Social Tech Hub у Софији. Догађај је део Јесењег студија за књижевни превод, саопштили су организатори из Куће за..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога..