Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обележавамо 141 годину од рођења Владимира Димитрова – Мајстора

Ђустендил 1. фебруара постаје средиште ликовне уметности

„Геније је фермент који покреће врење шире како би она постала вино. Свака кап шире грожђа садржи милионе фермената који вру, кипе и који се испољавају, али пази сад, сине – једино ако имају одговарајуће услове. У сваком човеку спава потенцијални геније, али ако нису обезбеђени потребни услови за његов развој... Ако се шира која ври у каци замрзне, замрзнуће се и ферменти. Исто то ће се догодити и ако се шира разблажи водом. Тако и ропство тишти и трује људе јер се не могу опустити. То је и разлог зашто се бугарски геније у прошлости није много испољио,“ рекао је својевремено сликар Владимир Димитров – Мајстора.

Сликар душа, како често називају овог генијалног ствараоца, поделио је своје мисли у разговору са писцем и новинарем Михаилом Топаловим.


Занимљиво је како сваки пут кад се сетимо Владимира Димитрова – Мајстора откривамо нешто ново о себи.


Дан на који је рођен неоспорно један од највећих сликара Бугарске, 1. фебруар, обележава се као велики празник у граду Ћустендилу. У градској уметничкој галерији изложен је велик број ремек-дела Владимира Димитрова.


„Његово стваралаштво је прави благослов за наш град и за све нас – овдашњих педесетак сликара,“ каже Евгени Серафимов који сматра својим дугом да држи живом успомену на њега и истражује стваралаштво славног сликара:

„Данас је велики празник за наш град, јер су управо у уметности скривене највеће чари овог места. Нема тог сликара у Ћустендилу који није на неки начин повезан са стваралаштвом Владимира Димитрова и сви говоре са истим поштовањем, љубављу и усхићењем које Мајстор изазива у мени. Сваке године се 1. фебруара Владимир Димитров – Мајстора увек изнова рађа међу нама.


Владимир Димитров се школовао у Ћустендилу где се касније вратио да би насликао и свима нама оставио своја најлепша платна. Зато нам се и уметничка галерија зове „Владимир Димитров – Мајстора.“ Сваке године, поводом прославе његовог рођендана, галерија припрема нешто другачије и јединствено. Ове године ће бити додељена Национална награда за сликарство по имену великог мајстора кичице. Пре неколико година је ова награда обновљена као национална, а додељује се за најбољу изложбу слика савремених твораца, која је приређена током прошле године. Добитник награде добија прилику да организује самосталну изложбу у просторијама галерије у Ћустендилу. Гости и становници града ће имати прилику да посете изложбу овогодишњег добитника награде Атанаса Парушева.


Због прославе, а и због изложбе, у Ћустендил долазе многи сликари из околине града и других крајева. Традиционално, након што посете галерију, сви одлазе у село Шишковци где је музеј-кућа Владимира Димитрова, а у самом центру села је и место где се посетиоци могу поклонити. Дакле, сваке године на овај дан Ћустендил постаје престоница ликовне уметности. Атмосфера је празнична и топла,“ рекао је Евгени Серафимов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook/ Art Gallery "Vladimir Dimitrov-Maystora"



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Европска поезија у софијском метроу

Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..

објављено 19.11.24. 08.10

Књига о странцима који су волели Бугарску: Приче које су обликовале историју

Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..

објављено 19.11.24. 07.20

Авантуристички филмови из 39 земаља стижу на „Банско филм фест”

Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..

објављено 17.11.24. 10.20