Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Обележавамо 141 годину од рођења Владимира Димитрова – Мајстора

Ђустендил 1. фебруара постаје средиште ликовне уметности

„Геније је фермент који покреће врење шире како би она постала вино. Свака кап шире грожђа садржи милионе фермената који вру, кипе и који се испољавају, али пази сад, сине – једино ако имају одговарајуће услове. У сваком човеку спава потенцијални геније, али ако нису обезбеђени потребни услови за његов развој... Ако се шира која ври у каци замрзне, замрзнуће се и ферменти. Исто то ће се догодити и ако се шира разблажи водом. Тако и ропство тишти и трује људе јер се не могу опустити. То је и разлог зашто се бугарски геније у прошлости није много испољио,“ рекао је својевремено сликар Владимир Димитров – Мајстора.

Сликар душа, како често називају овог генијалног ствараоца, поделио је своје мисли у разговору са писцем и новинарем Михаилом Топаловим.


Занимљиво је како сваки пут кад се сетимо Владимира Димитрова – Мајстора откривамо нешто ново о себи.


Дан на који је рођен неоспорно један од највећих сликара Бугарске, 1. фебруар, обележава се као велики празник у граду Ћустендилу. У градској уметничкој галерији изложен је велик број ремек-дела Владимира Димитрова.


„Његово стваралаштво је прави благослов за наш град и за све нас – овдашњих педесетак сликара,“ каже Евгени Серафимов који сматра својим дугом да држи живом успомену на њега и истражује стваралаштво славног сликара:

„Данас је велики празник за наш град, јер су управо у уметности скривене највеће чари овог места. Нема тог сликара у Ћустендилу који није на неки начин повезан са стваралаштвом Владимира Димитрова и сви говоре са истим поштовањем, љубављу и усхићењем које Мајстор изазива у мени. Сваке године се 1. фебруара Владимир Димитров – Мајстора увек изнова рађа међу нама.


Владимир Димитров се школовао у Ћустендилу где се касније вратио да би насликао и свима нама оставио своја најлепша платна. Зато нам се и уметничка галерија зове „Владимир Димитров – Мајстора.“ Сваке године, поводом прославе његовог рођендана, галерија припрема нешто другачије и јединствено. Ове године ће бити додељена Национална награда за сликарство по имену великог мајстора кичице. Пре неколико година је ова награда обновљена као национална, а додељује се за најбољу изложбу слика савремених твораца, која је приређена током прошле године. Добитник награде добија прилику да организује самосталну изложбу у просторијама галерије у Ћустендилу. Гости и становници града ће имати прилику да посете изложбу овогодишњег добитника награде Атанаса Парушева.


Због прославе, а и због изложбе, у Ћустендил долазе многи сликари из околине града и других крајева. Традиционално, након што посете галерију, сви одлазе у село Шишковци где је музеј-кућа Владимира Димитрова, а у самом центру села је и место где се посетиоци могу поклонити. Дакле, сваке године на овај дан Ћустендил постаје престоница ликовне уметности. Атмосфера је празнична и топла,“ рекао је Евгени Серафимов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Facebook/ Art Gallery "Vladimir Dimitrov-Maystora"



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост Француског института у Софији

Камерунска списатељица Џајли Амаду Амал гост је трећег по реду издања манифестације „Ноћ читања“, које се одржава данас, 24. јануара, у Француском институту у Софији, саопштила је издавачка кућа „Ентузијаст“. Амал ће представити свој роман..

објављено 24.1.25. 08.05

„Не затварај очи“ осваја награде и стиче популарност на међународним филмским фестивалима

Бугарски филм „Не затварај очи“ је освојио пет награда на Christian Film фестивалу у САД, јавља БТА, позивајући се на продуценте. Продукција је освојила награду за најбољи играни филм, за најбољег продуцента (Богдан Дарев), за најбољег глумца..

објављено 23.1.25. 14.50

Национални историјски музеј представља древна открића из археолошке сезоне 2024.

У Националном историјском музеју данас је отворена изложба под називом „Древна открића, нова сазнања. Археолошка сезона 2024.“ Током 2024. године, музеј је спровео археолошка истраживања и теренска испитивања на 22 локалитета, где је пронађено..

објављено 23.1.25. 07.30