Она је бивша службеница холандске поште, али је сада у пензији и посветила се својој великој страсти – бугарској музици. Седамдесетседмогодишња Ингрид Вејнинга је Холанђанка. Живи у Амстердаму и не пропушта ниједну пробу „Чубрице“ – како се зове један од најпопуларнијих бугарских фолклорних хорова у иностранству.

Чланови ове аматерске групе која носи име нашег зачина различитих су занимања и националности, али оно што их спаја је љубав према нашој музици. „Већ 8 година сам део овог ансамбла, а пре тога сам певала у једном балканском хору“, каже ова холандска хористкиња и додаје: „Ово је осећај који извире из дубине моје душе! Сигурно сам у прошлом животу живела у Бугарској“, овако Ингрид објашњава невероватан осећај који је обузима када изводи неку бугарску песму. А о магији наше музике још каже:

„Дира ме у срце. Меланхолична је, брза и страствена, у њој има свега!.. На моменте је тиха, на моменте те тера на плес... Има много лица, човек у њoj може открити толико тога! Наш хор броји 28 људи, имамо и трoje инструменталиста. А оно што је изненађујуће је да имамо и мушки хор. Певамо сви заједно, али они имају и посебан репертоар.“

Ингрид је у више наврата посетила Бугарску и заједно са „Чубрицом“ певала на бугарској сцени. Последњи пут је учествовала на Националном сабору народног стваралаштва у Копривштици у лето 2022. године. Тада је хор побрао овације публике, под диригентском палицом Бугарке Светле Анастасове-Клајн, његовог дугогодишњег вође. Међутим, холандски хористи се суочавају са озбиљном препреком. Из разлога што се њихов језик у погледу фонетике суштински разликује од нашег. Ингрид објашњава:

„Ваш изговор је веома тежак са свим тим гласовима који су за нас страни, какав је ваш самогласник „а“, на пример“, каже Ингрид. „Холандски језик има тврде, веларне звукове, за разлику од вашег. А ја не говорим бугарски – нити разумем ваш језик, нити могу да читам вашу азбуку. Међутим, у нашем хору имамо 4 Бугарке које преводе текстове и објашњавају нам како се изговарају бугарски гласови. Оне су по том питању веома стриктне и стално нас исправљају. Па када у публици има и бугарских гледалаца, они кажу да је просто невероватно до које мере је наш изговор исправан!“

Ингридини сународници често јој постављају питање: „Зашто певаш на језику који је толико тежак и нико га не разуме?“. Али за њу је наша музика блистави делић живописног мозаика званог Бугарска. Јер како каже:

„Овде је све колоритно, свако вече однекуд се чује музика. И не, за мене није прегласна, јер нама управо то недостаје“, каже Ингрид. „Ми, Холанђани, смо превише уштогљени и досадни – немој да правиш буку, немој да упадаш у очи превише... Али такав живот је монотон, раван, као што је раван и рељеф наше земље. Осим тога, свиђа ми се што Бугарска није толико насељена као моја земља која врви од људи и саобраћаја. Ми имамо превише становника за једну тако малу државу. А код вас је природа толико лепа, имате све – планине, травната поља, прелепу обалу...“, каже за крај Ингрид Вејнинга.

• Енглескиња из Ланкастера свира на бугарском кавалу

Превод: Свјетлана Шатрић