Бугарски ученици озбиљно заостају за својим вршњацима у Европи, упозорава ново истраживање. Скоро 50% младих људи у земљи узраста од 16 до 19 година нема основне вештине за сналажење у дигиталном окружењу, показује последњи извештај ЕК о образовању и настави у земљама чланицама ЕУ. Ово је један од најнижих показатеља у ЕУ, с обзиром да је просек 69%. Испоставило се да бугарски ученици имају најмање часова током школске године и најдуже распусте у ЕУ. А број деце која су напустила образовни систем и даље је већи од европског просека. Да и не помињемо да је тек трећина Бугара старости између 25 и 34 године завршило факултет, дакле, и по овом показатељу смо испод просека Уније који износи 41%.
„Овај извештај не изненађује никога јер већ неколико година заредом добијамо исте закључке,“ каже Златка Димитрова, стручњак за образовне политике Удружења „Образовање Бугарска 2030“ и додаје да ове алармантне податке потврђују и стручњаци Међународног програма процене ученичких постигнућа (ПИСА). Према ПИСА тесту, скоро половина ученика у Бугарској нема основне вештине читања са разумевањем, математике и природних наука. „То значи да готово дупло више деце код нас заостаје по овим показатељима у односу на просек ЕУ,“ каже Димитрова.
Као озбиљан проблем навела је рано напуштање школе и осипање деце из система образовања, али исто тако и слаб обухват деце предшколског узраста и пре свега – недостатак квалитетне наставе и учења:
„Без обзира на то да ли наша деца проводе мање времена у школи или не, образовање које добијају није квалитета који има образовање у неким европским земљама и то је видљиво из резултата наших ученика,“ каже Димитрова и наставља: „Увек смо се залагали за то да образовне политике буду са фокусом на обуку наставника и професора, на њихову квалификацију још за време студија. Тренутно је та обука поприлично конзервативна и теоријска. А наша препорука је да обука, односно стечена знања буду практична и животно примењива, посебно у руралним регионима и школама са децом нижег друштвеног и економског статуса.“
Пандемија коронавируса и масовни прелазак на онлајн наставу негатовно су утицали на мотивацију и резултате скоро 50% ученика у Бугарској, показују резултати истраживања Института за истраживање образовања. Али упркос јавној дебати, извештајима и упозорењима страних организација, образовни систем у Бугарској је последњих година у тешком стању. Изборна вртешка, стална смена власти и одсуство воље и жеље да се преузме одговорност за реформу образовног система такође су учинили своје:
„Мислим да управо тај политички хаос доводи до застоја у реформи која је иначе почела ступањем на снагу новог Закона о предшколском и школском образовању. Ова реформа је започета са ентузијазмом и усвајањем мера које је требало надоградити током свих ових година. Али због политичке несигурности неке владе немају визију нити деле циљеве за које се залажу иницијатори реформе, тако се долази до лутања у мерама и њиховом фокусу, што са своје стране доводи до застоја. Не бих да објашњавам да ли и како то утиче на резултате наших ученика, али је чињеница да постоји озбиљан застој у реформи образовног система,“ закључила је Златка Димитрова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Pixabay, БГНЕС, архива
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..