Још 2018. године Европска комисија је предложила да се укине летње и зимско рачунање времена, поштујући вољу 4,6 милиона грађана Европе који су учествовали у анкети о овом питању. За ову одлуку Комисија је добила подршку и у Европском парламенту, где је са 410 гласова "за", 192 "против" и 51 "уздржаним" гласом прихваћено да земље које би радије задржале стандардно (зимско) рачунање времена могу да последњи пут помере казаљке на сату последње недеље у октобру месецу 2021. године. У пракси се, међутим, то није десило.
Крајем октобра казаљке на часовницима поново смо померили за један сат уназад како бисмо прешли на зимско рачунање времена. У ствари, 48% Бугара радије би изабрало да наша земља током целе године задржи овакав начин рачунања времена, а 32% се осећа боље током летњег рачунања времена – показало је социолошко истраживање агенције Егзакта из 2018. године. За зимско рачунање времена опредељују се старији од 59 година и они који живе изван главног града. Летње рачунање времена преферирају становници престонице и већих градова.
Очекује се да свака држава чланица ЕУ сама донесе одлуку о томе које ће рачунање времена примењивати. Али, док се то не деси, барем за сада, Бугари и остали становници Европе наставиће да померају часовник два пута годишње.
„Економске последице промене рачунања времена нису толико значајне као оне по здравље људи. Померање сата повезано је са порастом кардиоваскуларних проблема, код 40-45% становника Европе померање казаљки на сату ремети циклус сна и потребно им је месец дана да се прилагоде новом начину рачунања времена“, напомиње Емил Радев, европосланик из ЕНП ГЕРБ. „Прилагођавање промени рачунања времена утиче и на продуктивност људи на послу. Све ово нас доводи до закључка да морамо поново размислити о померању сата, јер користи далеко надмашују потенцијалну штету. Када је у питању здравље, не можемо и не треба да правимо никакве компромисе.“
И заиста, последице померања казаљли два пута годишње по људски организам су бројне, а најчешће се манифестују као умор и недостатак сна. Кардиолози тврде да се услед промене времена повећава и број срчаних удара, а несаница је један од главних узрока истих. Хронични недостатак сна такође доводи до повећања телесне тежине и кардиоваскуларних болести.
„Неки људи су склонији тзв. сезонском афективном поремећају (склоности депресији) управо при промени годишњих доба и преласку на зимско рачунање времена, јер је сунчева светлост директно повезана са хормоном среће –серотонином, а зими наше тело ослобађа мање количине серотонина“,напомиње неуролог др Дајана Дечовска поводом повратка на зимско рачунање времена. „У таквим моментима најчешће смо лоше расположени, немамо енергије ни воље за обављање свакодневних задатака. Ова врста депресије често изазива неконтролисану жељу за храном, односно доводи и до гојазности и ризика повезаних са њом“, објаснила је др Дечовска за БТА.
Здрава исхрана, хидратација организма, добар сан, физичка активност и, по могућности, више времена на сунцу помоћи ће нам да се лакше изборимо са праксом померања сата.
Да ли ће и када укидање смене летњег и зимског времена постати чињеница – тек предстоји да сазнамо. Да би се на нивоу ЕУ наставиле расправе о овој теми, земља која обавља ротирајуће председавање Саветом ЕУ мора је ставити на дневни ред. Последња таква расправа одржана је у другој половини 2019. године, током финског председавања.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: БГНЕС, emilradev.com, ЕПА/БГНЕС
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..