Шта би друго, осим пријатељског позива, могло да натера двојицу Француза из Париза да у јесен посете Софију? Жил и Артур су на неколико дана стигли у бугарску престоницу да би уживали у лепом времену и осетили атмосферу мирног, пријатног града. Кажу да их Софија подсећа на приче њихових родитеља о Француској из 80. година. Обојица имају по 27 година, раде, али успели су да узму неколико слободних дана да би упознали нашу земљу. Воле да откривају различите културе, занимају их историја, архитектура, живот у земљама које посећују.
Жил долази у Бугарску по четврти пут, на позив своје девојке – Бугарке, која већ дуго година живи у Паризу. Два пута био је на одмору на нашем Црноморју, а трећи пут је нашу земљу посетио када је био врхунац епидемије коронавируса, крајем фебруара 2022. Сада је поново ту и ужива у топлим јесењим данима, који су посебно погодни за шетњу по планинама:
"Тренутно са планине у близини града уживам у јесењем заласку сунца који сада први пут откривам. Раније сам осим на Црном мору, боравио у Пловдиву и различитим СПА одмаралиштима. У летњим месецима има много људи, возила, али су Бугари веома пријатни и предусретљиви људи. Постепено откривам историјске знаменитости и архитектонске споменике из прошлости".
Шта је прва позитивна ствар у Бугарској која је импресионирала Жила и да ли је открио и неке не баш пријатне стране нашег живота?
"Начин на који су ме овде примили, природно понашање. С друге стране, овде се могу појести укусне ствари, без обзира на место и доба дана. Човек није под притиском времена. Имајући у виду да сам у вашој земљи увек боравио накратко, не бих могао да дам неку оцену. Што се тиче животне средине, постоји одређена разлика са Француском, где људи више брину о очувању природе. Што се Софије тиче, овде је чисто, уредно. Види се модеран, западни стил који је у контрасту са старим трамвајима и застарелим аутомобилима. У исто време возови метроа су нови, таквих у Паризу још нема. У ствари, све се то не може описати, мора се видети."
Када је свом другу Артуру испричао о нашој земљи успео је да побуди његово интересовање и жељу да посети Бугарску. Наравно, за неколико дана које је провео овде, успео је да разгледа само Софију и да се попне на планину Витошу. Ево шта је Артур рекао:
"Ако морам да направим поређење са Француском, био сам пријатно импресиониран да је метро много чистији. С друге стране, за разлику од Париза, Софија је у подножју планине. Што се тиче хране, овде се може добро појести, порције су огромне. Ноћног живота не недостаје. Продавнице се рано затварају, али нормално је – град је мањи и није тако динамичан као Париз. Подсећа ме на Бордо, Софија је веома пријатан град. Био бих срећан да сазнам више о култури која се разликује од наше".
При крају нашег сусрета са Жилом и Артуром, разговарали смо о историји и најстаријој цивилизацији на бугарском тлу. Обојица су деловали заинтригирано када су сазнали да у Бугарској има артефаката везаних за најстарију европску културу од пре 8.000 година. Обећали су да ће приликом свог следећег доласка овде свакако посетити та места, која нису толико позната у Европи.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, Дарина Григорова
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...