Дашак модернизма и апстрактне лепоте – ово нуди мала галерија у Великом Трнову – некадашњој бугарској престоници са хиљадугодишњом историјом, где прошлост на сваком кораку подсећа на своје постојање. Али, у једној тихој улици у центру града, човек улази у другу стварност, окренуту не према прошлости, већ према садашњости, па чак и будућности.
Галерију савремене уметности „Харс Тоја“ основао је 2019. године норвешки визуелни уметник Ларс Нордби. У њој излажу аутори који посећују креативну резиденцију у оближњем селу Вишовград. Испоставило се да је Ларсов отац уметник и да је још 2005. године у селу купио једну стару кућу коју је постепено претворио у културни центар за уметнике из целог света.
Када је Ларс 2017. године први пут посетио Вишовград, загрејао се за идеју да продужи ову иницијативу. И тако је, две године касније, рођена галерија названа по реткој врсти мољца који је откривен у Мексику. Сваког лета, уметници из Холандије, Данске, Шведске и других земаља окупљају се у Вишовграду како би стварали, а након тога се њихова дела излажу у великотрновској галерији која се налази у срцу града.
"Ја сам уистину желео да покренем место за савремену уметност. Пошто овде нема много таквих простора, сматрао сам да је то добро не само за град, већ и за мене, пошто водим креативну резиденцију у којој раде уметници који се баве савременом уметношћу. Окупљамо се углавном током лета – од маја до септембра. И изван овог периода, бугарски и други уметници такође излажу у галерији. Тако да у просеку правимо између једне и три изложбе месечно. Живимо у малом граду, али имамо густ распоред. Галерија се прочула, одржавамо контакт и са другим галеријама и културним институтима у земљи, посећује нас много људи, укључујући и туристе."
Ларс истражује непрегледна подручја фотографије, перформанса и уметничких инсталација. На Националној академији уметности у Ослу дипломирао је 2016. године. Импресиониран је позоришном естетиком у свакодневном животу и потрагом за идентитетом и идеолошком припадношћу у савременом хаотичном свету противречности и несигурности. Упркос томе, норвешки уметник одбија да веже своју уметност за политику. "У свакодневном животу покушавам да се не фокусирам на негативне ствари, настојим да будем позитиван и конструктиван" – каже Ларс.
Током 2021. године, Норвежанин је својом изложбом ASTROTURFING AD HOCKERY, у оквиру које је помешао различите борилачке вештине са друштвеним окружењем у потрази за границом између креативности и живота, на размишљање подстакао посетиоце софијске галерије „Credo Bonum“.
Тренутно ради на једном перформансу у Италији, као и на фото-пројекту који ће представити бечкој публици. Припрема се и за следећу изложбу у Софији која ће у новембру бити отворена у Институту за савремену уметност.
"У сарадњи са кустосом Снежаном Крастевом, припремамо ретроспективу мојих претходних радова у новом изложбеном пројекту. Ово ће бити својеврсни ремикс моје три претходне изложбе из 2016. године које су одржане у Норвешкој, Копенхагену и Амстердаму. Концепт на којем радим је наставак мојих стваралачких трагања која су повезана са политикама идентитета и структурама моћи из перспективе театралности и свакодневног живота. Ова уметничка инсталација остаће 3 месеца у Институту за савремену уметност у Софији. Драго ми је што ћу на овај начин упутити и један стваралачки поздрав својим бугарским колегама" – каже у закључку Ларс Нордби.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографиjе: лична архива Ларса Нордби
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..
Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у..
Прошло је 116 година од када је 22. септембра 1908. године Бугарска заузела своје равноправно место међу осталим слободним и независним земљама у Европи. Иако је, за разлику од Уједињења, проглашење Независности Бугарске у потпуности политички чин, то га не..