Највећи синдикат у Бугарској – Конфедерација независних синдиката Бугарске /КНСБ/, чије чланство броји око 300 хиљада људи, је покренуо протестну кампању са захтевом да држава изврши ребаланс буџета за 2022. и издвоји још 70 милиона евра за повећање доходака људи. Циљ је да се зараде повећају бар за износ инфлације. Према истраживању синдиката, 80% радника у земљи наводи да су им плате повећане, али само за 5 до 15 одсто, а тренутно стопа инфлације износи преко 18%, што веома угрожава животни стандард људи и они су свакодневно приморани да смањују потрошњу.
Две недеље пре нових у низу парламентарних избора у Бугарској су председник КНСБ Пламен Димитров и синдикални лидери организовали серију састанака са лидерима политичких снага које имају највећу шансу са пређу изборни цензус. Свако од њих биће упознат са Меморандумом КНСБ о социјално-економском развоју земље наредне 4 године. Међу главним захтевима синдиката је да се буџет за 2023. годину повећа за 600 милиона евра – за зараде у јавном сектору. Са захтевом је упознат привремени премијер Галаб Донев, који је обећао да ће разговарати са привременим министром финансија и тражиће се варијанте. Донев је изразио позитивно расположење владе по питањима везаним за Национални план за опоравак и одрживост и то: по питању либерализације тржишта струје за домаћинства од јануара идуће године и по питању смањења емисија из предузећа у енергетском сектору за 40%.
Осим повећања доходака, националном протестном кампањом се тражи и конкретна промена законодавства како би се поштовало право радника на дневни и недељни одмор, посебно код кумулативног радног времена. У питању је посебан режим рада који пружа могућност да 8-часовни радни дан буде продужен и на 12-часовни радни дан, тако што се ради и суботом и недељом.
„Проблем је што кумулативно радно време постоји у свим предузећима, па чак и у неким институцијама, а према европском законодавству, оно је могуће једино у производњи са непрекидним режимом рада” – наводи др Тодор Капитанов – стручњак за радно законодавство КНСБ:
„У европском законодавству стоји да у случају примене кумулативног радног времена радна недеља је највише 52 сата, док је у Бугарској дозвољено да она износи 56 сати. Све је то на рачун одмора радника и наравно, на рачун његовог личног и породичног живота. То је могућност коју закон пружа а послодавци је злоупотребљавају. Јер људи понекад раде не само 12 сати, него 14 и 16. Ово је један од најчешћих прекршаја у вези са радним временом, јер се не евидентира правилно. Води се нека документација, али друго питање је каква је реална ситуација и управо то забрињава. Тако је већ преко 20 година. Осим што имају највише радних сати у Европи Бугари су и најгоре плаћени. То је један од највећих пропуста у нашем Закону о раду и то се под хитно мора исправити.“
Ово питање су синдикати у више наврата стављали на дневни ред. Пре две године су два највећа синдиката код нас – КНСБ и Конфедерација рада „Поткрепа“ спровели велику акцију, прикупљено је 100 хиљада потписа
који су достављени Министарству рада и социјалне политике. Тражено је поновно разматрање проблема и јасан став. Радна група је одбила давање става, јер бугарски Закон није у синхрону са европским законодавством – подсећа Тодор Капитанов. Због тога су два синдиката у знак протеста још тада напустила дотичну Радну групу. Сада је ово питање поново на дневном реду.
Превела: Албена Џерманова
Фотографија: БГНЕС, Pixabay, Гергана МанчеваЕргелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..