Највећи синдикат у Бугарској – Конфедерација независних синдиката Бугарске /КНСБ/, чије чланство броји око 300 хиљада људи, је покренуо протестну кампању са захтевом да држава изврши ребаланс буџета за 2022. и издвоји још 70 милиона евра за повећање доходака људи. Циљ је да се зараде повећају бар за износ инфлације. Према истраживању синдиката, 80% радника у земљи наводи да су им плате повећане, али само за 5 до 15 одсто, а тренутно стопа инфлације износи преко 18%, што веома угрожава животни стандард људи и они су свакодневно приморани да смањују потрошњу.
Две недеље пре нових у низу парламентарних избора у Бугарској су председник КНСБ Пламен Димитров и синдикални лидери организовали серију састанака са лидерима политичких снага које имају највећу шансу са пређу изборни цензус. Свако од њих биће упознат са Меморандумом КНСБ о социјално-економском развоју земље наредне 4 године. Међу главним захтевима синдиката је да се буџет за 2023. годину повећа за 600 милиона евра – за зараде у јавном сектору. Са захтевом је упознат привремени премијер Галаб Донев, који је обећао да ће разговарати са привременим министром финансија и тражиће се варијанте. Донев је изразио позитивно расположење владе по питањима везаним за Национални план за опоравак и одрживост и то: по питању либерализације тржишта струје за домаћинства од јануара идуће године и по питању смањења емисија из предузећа у енергетском сектору за 40%.
Осим повећања доходака, националном протестном кампањом се тражи и конкретна промена законодавства како би се поштовало право радника на дневни и недељни одмор, посебно код кумулативног радног времена. У питању је посебан режим рада који пружа могућност да 8-часовни радни дан буде продужен и на 12-часовни радни дан, тако што се ради и суботом и недељом.
„Проблем је што кумулативно радно време постоји у свим предузећима, па чак и у неким институцијама, а према европском законодавству, оно је могуће једино у производњи са непрекидним режимом рада” – наводи др Тодор Капитанов – стручњак за радно законодавство КНСБ:
„У европском законодавству стоји да у случају примене кумулативног радног времена радна недеља је највише 52 сата, док је у Бугарској дозвољено да она износи 56 сати. Све је то на рачун одмора радника и наравно, на рачун његовог личног и породичног живота. То је могућност коју закон пружа а послодавци је злоупотребљавају. Јер људи понекад раде не само 12 сати, него 14 и 16. Ово је један од најчешћих прекршаја у вези са радним временом, јер се не евидентира правилно. Води се нека документација, али друго питање је каква је реална ситуација и управо то забрињава. Тако је већ преко 20 година. Осим што имају највише радних сати у Европи Бугари су и најгоре плаћени. То је један од највећих пропуста у нашем Закону о раду и то се под хитно мора исправити.“
Ово питање су синдикати у више наврата стављали на дневни ред. Пре две године су два највећа синдиката код нас – КНСБ и Конфедерација рада „Поткрепа“ спровели велику акцију, прикупљено је 100 хиљада потписа
који су достављени Министарству рада и социјалне политике. Тражено је поновно разматрање проблема и јасан став. Радна група је одбила давање става, јер бугарски Закон није у синхрону са европским законодавством – подсећа Тодор Капитанов. Због тога су два синдиката у знак протеста још тада напустила дотичну Радну групу. Сада је ово питање поново на дневном реду.
Превела: Албена Џерманова
Фотографија: БГНЕС, Pixabay, Гергана МанчеваТридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..