Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тачан одговор нашег квиза:

Асен Пејков је аутор девет метара високе статуе Леонарда да Винчија на аеродрому у Риму

Фотографија: архива

У домовини најпознатијих вајара и сликара – Италији, статуу Леонарда да Винчија која дочекује и испраћа путнике на истоименом аеродрому, познатом и као Рим – Фијумићино, израдио је наш сународник. Име му је Асен Пејков, а за њега мало ко од нас зна. Али су му зато Италијани одали дужно признање и у знак поштовања назвали по њему мали трг испред његовог дома, у близини Колосеума. Тиме ово место и данас чува успомену на један бугарски таленат у легендарној улици Маргута, у којој су стварали Пабло Пикасо и Салвадор Дали.

На питање "Који је бугарски вајар направио статуу Леонарда да Винчија на римском аеродрому Фијумићино?“ већина корисника сајта Радио Бугарске дала је правилан одговор, наиме: Асен Пејков.


Највише тачних одговора дали су корисници сајта Радио Бугарске на грчком језику – 61%. Изузев пратилаца сајта на турском језику, сви остали су у већини случајева изабрали тачан одговор.

Популарност рођеног 1908. године у Софији Асена Пејкова превазишла је границе његове родне Бугарске, Италије, али и Европе. Пејков је Државну академију ликовних уметности завршио са златном медаљом, у класи вајара проф. Андреја Николова. Са 30 година напустио је домовину и отишао у Италију где је постао једна од водећих фигура италијанског вајарства.


Током 40-их година минулог века Асен Пејков је већ извојевао место у уметничком животу Рима. У то време је држао атеље у легендарној улици Маргута а кретао се у друштву звезда светске славе. Међу његовим пријатељима били су Виторио де Сика, Федерико Фелини, Ава Гарднер. Током 50-их и 60-их година 20. века Пејков је био један од најтраженијих и најцењенијих скулптора и портретиста у Италији, а више од 1.000 његових радова постало је део приватних збирки у САД, Европи и Јужној Америци.


Статуа Леонарда да Винчија висока 9 м, коју је вајар израдио након што је освојио конкурс који је расписала Општина Рим, свечано је откривена 19. августа 1960. године. Асен Пејков је генија ренесансе поставио на постоље високо 3 м.

Нажалост, вајар који је био поштован не само у Италији него и шире, није успео да за живота добије заслужено признање у својој домовини. 1969. године је његов пројекат изградње споменика Кану Аспаруху добио само стимулативну награду. Након богатог стваралачког живота који је трајао више од три деценије, Асен Пејков је овај свет напустио 1973. године у Италији.


Данас се радови Пејкова могу видети у 16 италијанских градова. А у кафеу "Греко" у Риму – омиљеном месту интелектуалне елите, књижевника и уметника, може се видети барељеф Асена Пејкова и мала црвена слика његовог брата Илије – сликара који је видео Свемир.

Уз срдачну захвалност свима на одзиву, позивамо вас да и убудуће учествујете у нашем квизу. А ново питање је:

Ко је створио праксу за одржавање менталног и физичког здравља познатију као панеуритмија?

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Добрич домаћин међународне конференције посвећене пољско-угарском краљу Владиславу Варненчику

Регионални историјски музеј у Добричу и Универзитет „Марија Кири – Склодовска“ из Пољске организују међународну научну конференцију која ће бити посвећена пољско-угарском краљу Владиславу Варненчику. Према информацијама које је објавио музеј,..

објављено 12.11.24. 07.25

БПЦ слави успомену на Светог Мину

Бугарска православна црква данас, 11. новембра (по старом календару 24. новембра), слави успомену на Светог Мину. У Бугарској, овај светац који је познат као светац који најбрже помаже онима који му се искрено обрате у молитви, ужива велику љубав и..

објављено 11.11.24. 16.01

Славимо Аранђеловдан

Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..

објављено 8.11.24. 10.00