Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тачан одговор нашег квиза:

Асен Пејков је аутор девет метара високе статуе Леонарда да Винчија на аеродрому у Риму

Фотографија: архива

У домовини најпознатијих вајара и сликара – Италији, статуу Леонарда да Винчија која дочекује и испраћа путнике на истоименом аеродрому, познатом и као Рим – Фијумићино, израдио је наш сународник. Име му је Асен Пејков, а за њега мало ко од нас зна. Али су му зато Италијани одали дужно признање и у знак поштовања назвали по њему мали трг испред његовог дома, у близини Колосеума. Тиме ово место и данас чува успомену на један бугарски таленат у легендарној улици Маргута, у којој су стварали Пабло Пикасо и Салвадор Дали.

На питање "Који је бугарски вајар направио статуу Леонарда да Винчија на римском аеродрому Фијумићино?“ већина корисника сајта Радио Бугарске дала је правилан одговор, наиме: Асен Пејков.


Највише тачних одговора дали су корисници сајта Радио Бугарске на грчком језику – 61%. Изузев пратилаца сајта на турском језику, сви остали су у већини случајева изабрали тачан одговор.

Популарност рођеног 1908. године у Софији Асена Пејкова превазишла је границе његове родне Бугарске, Италије, али и Европе. Пејков је Државну академију ликовних уметности завршио са златном медаљом, у класи вајара проф. Андреја Николова. Са 30 година напустио је домовину и отишао у Италију где је постао једна од водећих фигура италијанског вајарства.


Током 40-их година минулог века Асен Пејков је већ извојевао место у уметничком животу Рима. У то време је држао атеље у легендарној улици Маргута а кретао се у друштву звезда светске славе. Међу његовим пријатељима били су Виторио де Сика, Федерико Фелини, Ава Гарднер. Током 50-их и 60-их година 20. века Пејков је био један од најтраженијих и најцењенијих скулптора и портретиста у Италији, а више од 1.000 његових радова постало је део приватних збирки у САД, Европи и Јужној Америци.


Статуа Леонарда да Винчија висока 9 м, коју је вајар израдио након што је освојио конкурс који је расписала Општина Рим, свечано је откривена 19. августа 1960. године. Асен Пејков је генија ренесансе поставио на постоље високо 3 м.

Нажалост, вајар који је био поштован не само у Италији него и шире, није успео да за живота добије заслужено признање у својој домовини. 1969. године је његов пројекат изградње споменика Кану Аспаруху добио само стимулативну награду. Након богатог стваралачког живота који је трајао више од три деценије, Асен Пејков је овај свет напустио 1973. године у Италији.


Данас се радови Пејкова могу видети у 16 италијанских градова. А у кафеу "Греко" у Риму – омиљеном месту интелектуалне елите, књижевника и уметника, може се видети барељеф Асена Пејкова и мала црвена слика његовог брата Илије – сликара који је видео Свемир.

Уз срдачну захвалност свима на одзиву, позивамо вас да и убудуће учествујете у нашем квизу. А ново питање је:

Ко је створио праксу за одржавање менталног и физичког здравља познатију као панеуритмија?

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30

Мало Трново слави 111 година слободе

Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..

објављено 25.10.24. 12.35