Бугарска обележава 145 година од битке код Шипке – херојских шестодневних борби у којима су бугарски борци доказали да се слобода не добија на дар, него се за њу бориш и жртвујеш.
Средином августа 1877. године се на старопланинском врху Свети Никола на месту где се данас налази Споменик слободе одиграла најтежа битка у време Руско-турског рата 1877-1878. г. Тада је одбрана планинског превоја Шипка буквално висила о концу, а од тога је у великој мери зависио и исход рата.
Данас се на овом светом месту које сваки Бугарин посети бар једном у животу налази парк-музеј "Шипка-Бузлуџа." Парк укључује 26 споменика и знаменитости, међу којима је и Споменик слободе.
Споменик који је подигнут добровољним прилозима бугарских грађана свечано је откривен 26. августа 1934. године. Висок је 31,5 м, а до њега води 890 степеника. "Споменик на врху Шипка годишње посети око 90.000 људи," рекао је за Радио Бургас – БНР Чавдар Ангелов, директор Националног музеј-споменика на врху Шипка.
"Све је почело одавде! На врху Шипка положени су темељи бугарске војске," каже Ангелов и додаје: "Ту је место да се запитамо кроз шта све је бугарски народ прошао, да схватимо да је било много теших тренутака у његовом историјском развоју, али је он успео да преброди све невоље и опстане. Тако је и Бугарска опстала, захваљујући вери у Бога, трудољубивости људи, породичној подршци и храбрости војника," казао је историчар Чавдар Ангелов.
Свечаности ће трајати до 23. августа.
Фотографиjе: БГНЕС, архива
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..