Некада на просторима Бугарске није било прихваћено да жене свирају на музичким инструментима, а још мање када је реч о дувачким инструментима. Али времена се мењају, неки табуи нестају. У нашим данима има талентованих Бугарки које изврсно свирају на тамбури, гадулки (традиционалном бугарском гудачком инструменту), гајадама, кавалу итд.
Бугарска народна музика је све популарнија у иностранству, па зато нас не треба изненадити то да на нашим традиционалним инструментима свирају и странци. Међу њима је Шан Филипс.
Срели смо је на Националном сабору народног стваралаштва у Копривштици почетком августа. Шан – сићушна жена живахног поглед и топлог осмеха, је Енглескиња из Ланкастера и један од бројних страних љубитеља нашег фолклора у иностранству. „Кавал је диван инструмент“, каже она и додаје:
„Он је сасвим једноставно пројектован, али је универзалан. Хроматски је, има неколико регистара и лако је преносив. Преко њега се може упознати лепа традиција у вашој музици. Бугарски фолклор је веома богат, а ваше певање је јединствено! Хармоније су фантастичне, мелодије су лепе, али и прилично сложене… То је маестрална музика коју вреди промовисати у свету.“
Бугарски кавал се најчешће прави од дрвета шљиве или трешње, а његов звук је мекан, топао и упечатљив. За Шан он је егзотичан инструмент којег нема у фолклорној традицији њене земље, али је зато широко распрострањен у земљама попут Бугарске, Македоније, Турске, а такође и у неким арапским земљама. Енглескиња је члан мултинационалног Балканског оркестра који пробе одржава у Амстердаму. Предаје музику у основној школи, а у међувремену је добила подршку Уметничког савета Уједињеног Краљевства /који финансира локална лутрија / и сада детаљно истражује балканску музику, укључујући и бугарску. А има ли бољег начина за то од... кавала!
Већ две години Шан савладава танчине свирања на кавалу код кавалџије Кирила Белешкова из Пловдива. Пре него што дође у Копривштицу, она и њене колеге из Балканског оркестра су имале једнонедељну припрему за учешће на Сабору. У разговору се Шан присетила свог претходног учешћа на Фолклорном сабору у Копривштици:
„Копривштицу сам посетила 2005. године, тада је било поплава! Све живо је због лошег времена прешло доле у град. Али је било веома забавно! Остале су ми дивне успомене на тај мој боравак у Копривштици и зато сам желела да поново дођем. Сада сам ту са својим партнером који учи да свира на бугарским гајдама и први пут борави у вашој земљи, пуно се забавља“ – каже Шан.
И додаје да је свака посета Бугарској обогаћује и испуњава позитивним емоцијама. На крају нашег разговора она је врло радо пристала да је сликамо са групом гајдаша који су дошли са другог краја Бугарске да би као и она, показали свој таленат и љубав према нашој народној музици.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Венета Николова
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..