16. априла 2022. године обележавамо 143 године од усвајања првог устава Кнежевине Бугарске, познатијег као Трновски устав. Устав као најважнији правни и политички акт државе и друштва афирмише демократске вредности бугарског народа и поставља темеље бугарске парламентарне демократије. Доношење највишег општег правног акта је својеврсна круна у раду Уставотворне скупштине коју чини 229 посланика.
Након Ослобођења Бугарске од Турака, у Великом Трнову се 16. априла 1879. одржава Уставотворна скупштина која је донела један од својевремено најдемократичнијих и најмодернијих устава у Европи – Трновски устав. Овим историјским чином положени су темељи нове бугарске државе. 22. септембра 1908. године је у Великом Трнову кнез Фердинанд свечано прогласио независност Бугарске.
„Људи памте и знају она поглавља Устава којим се и данас гарантује слобода. Слобода штампе, слобода изражавања протеста, слобода организовања и окупљања. Слобода свакоме ко живи у Бугарској,“ рекао је својевремено Михаил Миков, председник Народног собрања (2013-2014).
Друго важно питање на дневном реду Уставотворне скупштине био је избор престонице. Са само једним гласом више су народни посланици прогласили Софију за главни град Бугарске – због средишњег географског положаја, посебно што се тиче националног јединства, јер су тада сматрали да је одвајање Македоније и Источне Румелије само привремено. И док трају дебате везане за легитимитет нове државе, у скупштини су се формирала два идеолошка правца – либерални и конзервативни, а управо из њихових редова ће касније изаћи будући државници који ће за своју домовину радити поштено и са интелектуалним замахом.
Шест година касније почела је изградња зграде Народног собрања у самом срцу нове бугарске престонице.
Трновски устав остао је на снази до 6. децембра 1947. године. За време тоталитарног режима донета су два амандмана на Устав, а после демократских промена у земљи 1989. године на снагу је ступио Устав усвојен 1991. године. Исте године је на иницијативу Савеза правника Бугарске 16. април проглашен Даном Устава Бугарске и професионалним празником правника.
Уредила: Весела Крстева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: архива
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Киша/Снег
Повремено са кишом
Облачно