16. априла 2022. године обележавамо 143 године од усвајања првог устава Кнежевине Бугарске, познатијег као Трновски устав. Устав као најважнији правни и политички акт државе и друштва афирмише демократске вредности бугарског народа и поставља темеље бугарске парламентарне демократије. Доношење највишег општег правног акта је својеврсна круна у раду Уставотворне скупштине коју чини 229 посланика.
Након Ослобођења Бугарске од Турака, у Великом Трнову се 16. априла 1879. одржава Уставотворна скупштина која је донела један од својевремено најдемократичнијих и најмодернијих устава у Европи – Трновски устав. Овим историјским чином положени су темељи нове бугарске државе. 22. септембра 1908. године је у Великом Трнову кнез Фердинанд свечано прогласио независност Бугарске.
„Људи памте и знају она поглавља Устава којим се и данас гарантује слобода. Слобода штампе, слобода изражавања протеста, слобода организовања и окупљања. Слобода свакоме ко живи у Бугарској,“ рекао је својевремено Михаил Миков, председник Народног собрања (2013-2014).
Друго важно питање на дневном реду Уставотворне скупштине био је избор престонице. Са само једним гласом више су народни посланици прогласили Софију за главни град Бугарске – због средишњег географског положаја, посебно што се тиче националног јединства, јер су тада сматрали да је одвајање Македоније и Источне Румелије само привремено. И док трају дебате везане за легитимитет нове државе, у скупштини су се формирала два идеолошка правца – либерални и конзервативни, а управо из њихових редова ће касније изаћи будући државници који ће за своју домовину радити поштено и са интелектуалним замахом.
Шест година касније почела је изградња зграде Народног собрања у самом срцу нове бугарске престонице.
Трновски устав остао је на снази до 6. децембра 1947. године. За време тоталитарног режима донета су два амандмана на Устав, а после демократских промена у земљи 1989. године на снагу је ступио Устав усвојен 1991. године. Исте године је на иницијативу Савеза правника Бугарске 16. април проглашен Даном Устава Бугарске и професионалним празником правника.
Уредила: Весела Крстева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: архива
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..