Он има само 19 година, али је већ остварио озбиљан успех као водитељ ток шоуа молдавског радија „Албена“. Већ 6 месеци у Бугарској Георги Каиш студира Међународне економске односе на Универзитету за националну и светску привреду у Софији.
Ускоро ће се појавити његов први видеокаст за Радио Бугарску на руском језику, а уједно и први видеокаст БНР на страном језику. Серија видеокастова је насловљена „Время беседы“ ( „Време за разговор”). Георги ће нам причати о младим људима који су се определили за школовање, рад и живот у Бугарској, састаће нас и са бесарапским Бугараима из Тараклијског региона. Сам он је из Тараклије. Воли своје родно место, али и не скрива да жели да дуже остане у Бугарској.
„Бугарска ми се много допада – каже он. – Мој сан је био да се овде школујем. Софија је веома леп, удобан и пријатан град. Дивим се Бугарима и Бугарској. Многи млади људи бирају пут за који сам је ја определио. Од малих ногу слушамо о нашој прадомовини и желимо да је видимо, желимо да овде живимо. То је Европа, то је велика могућност. Захваљујем се бугарској држави што бесарапским Бугарима из Молдавије и Украјине омогућује бесплатно школовање.“
Ево шта је Георги одговорио на наше питање како се осећа у Бугарској и да ли постоји нешто што му се код нас не допада?
„По мени, ми – бесарапски Бугари и Бугари овде се доста разликујемо. На самом почетку ми је било у извесном смислу тешко, али се већ навикавам. Имам пријатеље који ми много помажу. Могу рећи да су Бугари пријатељски расположени и добри људи. Не свиђа ми се што неке институције раде веома споро и једноставно остављају те да се сам сналазиш. Рецимо, када сам отишао у МУП, нико ми није рекао где и шта треба да урадим. Морао сам све сам… на крају, снашао сам се. Покренут је и мој поступак стицања бугарског држављанства. Верујем да ће све бити у реду и да ћу добити држављанство, да ћу се запослити на БНР и да ћу у Бугарској створити велику каријеру, а затим и у Европи и свету.“
У вези са видеоподкастовима које ће радити за Радио Бугарску Георги је рекао:
„Још као дете хтео сам да се школујем у Бугарској, у Софији. Али мој највећи сан био је да постанем „звезда“, медијска звезда – каже он са осмехом. – Радити за БНР мени много значи. Уложио сам пуно напора и рада. Верујем да ће људи оценити мој рад.“
У Молдавији породица Георгија Каиша има свој бизнис. На питање да ли ће се вратити тамо по завршетку студија у Бугарској, он одговара:
„Молдавија је моја домовина, Бугарска ми је прадомовина. Ја сам најмлађи син у породици и мој отац, према традицији, жели да се вратим и продужим лозу. А ја му кажем да хоћу да живим у Бугарској. Можда ћу једног дана за њега купити кућу овде на мору и он ће пристати да живимо ту – у нашој прадомовини.“
У Софији Георги живи у студентском дому, има два цимера из Украјине. И некако сасвим природно у нашем разговору поменули смо и рат.
„Рат је ужасна ствар. Са мојим друговима из Украјине сваког дана о томе причамо. И никако да схватимо како је могуће да се у 21. веку води рат. Моји цимери причају колико је тешко сада живети у Украјини. Они чак не могу да се телефоном чују са својим родитељима. У исто време ја мислим и на своју породицу. Република Молдавија се граничи са Украјином. Ми такође имамо опасну територију – Приднестровље. И зато се много бојимо. Ратују браћа Словени и не знају зашто. Страшно је.“
Ускоро ће се у новом пројекту Радио Бугарске „Время беседы“ појавити први видеокаст Георгија Каиша – на руском језику са титловима на бугарском.
Видео ће бити доступан на веб-сајту Радио Бугарске и на YouTube каналу БНР.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Лична архива Георгија Каиша
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..