18. јануара Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог Атанасија Великог – „стуб православља,“ како су га звали верници.
Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски (328-373) рођен је у Александрији, Египат, 296. године и сматран је зачетником новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Светитељ је увелико допринео ширењу монаштва у Европи.
Бугарски народ поштује овог светитеља као заштитника снега и леда. У народу се верује да на тај дан Свети Атанасије одлази на белом коњу у шуму. Скида зимски капут и облачи свилену кошуљу говорећи: „Иди, зимо, дођи, лето!“ Стога Бугари верују да се после тог дана хладна зима повлачи и стиже сунчано пролеће.
Према предању, Свети Антоније Велики, кога православни хришћани славе 17. јануара, и Свети Атанасије су браћа близанци. Стога се на Дан Светог Атанасија Великог у неким крајевима Бугарске изводе ритуали братимљења, у нади да ће браћа Антоније и Атанасије чувати људе који се братиме.
На данашњи дан имендан имају сви који се зову Атанас, Атанаска, Наско, Насја, Асја, Настја, Начо, Тањо, Тинка, Тина, Живко, Живка.
18. јануара празнују и ковачи, ножари и поткивачи. Легенда казује да су Антоније и Атанасије били ковачи који су осмислили ковачка клешта.
Уредила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Бугарска православна црква и њени верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог – истакнутог богослова и великог борца за чистоту хришћанске вере, светитеља који се сматра једним од зачетника новозаветног монаштва насталог..
Једини параклис у земљи који носи имена Светих Антонија и Атанасија налази се у граду Санданском. Данас, када БПЦ слави успомену да Светог Антонија Великог, Његово Високопреосвештенство Митрополит неврокопски Серафим ће обавити освећење храма,..
Бугарска православна црква и њени верници 17. јануара прослављају успомену на Светог Антонија Великог – ревносног заштитника хришћанске вере. На измаку свог живота, Свети Антоније је активно учествовао у борби Цркве против аријанске јереси,..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих..