18. јануара Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог Атанасија Великог – „стуб православља,“ како су га звали верници.

Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски (328-373) рођен је у Александрији, Египат, 296. године и сматран је зачетником новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Светитељ је увелико допринео ширењу монаштва у Европи.

• На дан Св. Атанасија у Чирпанском манастиру се окупљају верници из близа и из далека

Бугарски народ поштује овог светитеља као заштитника снега и леда. У народу се верује да на тај дан Свети Атанасије одлази на белом коњу у шуму. Скида зимски капут и облачи свилену кошуљу говорећи: „Иди, зимо, дођи, лето!“ Стога Бугари верују да се после тог дана хладна зима повлачи и стиже сунчано пролеће.

Према предању, Свети Антоније Велики, кога православни хришћани славе 17. јануара, и Свети Атанасије су браћа близанци. Стога се на Дан Светог Атанасија Великог у неким крајевима Бугарске изводе ритуали братимљења, у нади да ће браћа Антоније и Атанасије чувати људе који се братиме.

На данашњи дан имендан имају сви који се зову Атанас, Атанаска, Наско, Насја, Асја, Настја, Начо, Тањо, Тинка, Тина, Живко, Живка.

18. јануара празнују и ковачи, ножари и поткивачи. Легенда казује да су Антоније и Атанасије били ковачи који су осмислили ковачка клешта.

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова