На референдуму одржаном 8. септембра 1991. године су македонски грађани потврдили жељу за осамостаљењем и независношћу своје земље након распада Југославије.
Независност данашње Северне Македоније прва је признала Бугарска 15. јануара 1992. године. То се догодило захваљујући тадашњем председнику Бугарске Жељу Жељеву. Касно увече је седница Народног собрања прекинута и премијер Филип Димитров је саопштио да је Влада Бугарске донела одлуку о признању независности четири бивше југословенске републике – Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
22. фебруара 1999. године су тадашњи премијери Бугарске и Северне Македоније Иван Костов и Љупчо Георгијевски потписали Декларацију о добросуседским односима две земље.
Из коалиције “Демократска Бугарска“ су предложили коалицијама ГЕРБ-СДС и "Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“, да током седмог покушаја избора председника парламента по 7 њихових посланика и 7 посланика из редова „Демократске Бугарске“..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..