На референдуму одржаном 8. септембра 1991. године су македонски грађани потврдили жељу за осамостаљењем и независношћу своје земље након распада Југославије.
Независност данашње Северне Македоније прва је признала Бугарска 15. јануара 1992. године. То се догодило захваљујући тадашњем председнику Бугарске Жељу Жељеву. Касно увече је седница Народног собрања прекинута и премијер Филип Димитров је саопштио да је Влада Бугарске донела одлуку о признању независности четири бивше југословенске републике – Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине.
22. фебруара 1999. године су тадашњи премијери Бугарске и Северне Македоније Иван Костов и Љупчо Георгијевски потписали Декларацију о добросуседским односима две земље.
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом покушају, ниједан од кандидата није добио довољну подршку, а најближи је био најстарији посланик, Силви..
Лидер покрета „ДПС – Нови почетак“ Дељан Пеевски изјавио је да је спреман да преузме премијерску функцију ако његова странка добије поверење грађана. „Када будемо прва странка, ја ћу формирати владу“, поручио је Пеевски у изјави новинарима у кулоарима..
Председник странке ГЕРБ, Бојко Борисов, изјавио је да формула за успостављање стабилне редовне владе подразумева подршку странака ГЕРБ-СДС, „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ), „БСП – Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ (ИТН)...