Божићно-новогодишњи празнични циклус у Бугарској почиње од Игњатијевдана (20. децембра). И мада су зимски обичаји умногоме слични, у појединим крајевима земље су постојале, а и данас постоје традиције које се не сусрећу другде.
Игњатијевдан
Занимљив обичај очуван је само у неким селима у околини Русеа (северна Бугарска) и Разграда (североисточна Бугарска) – „Дворење квасца“. Увече 19. децембра, уочи Игњатијевдана, девојке и жене се окупљају у некој кући и играју обредно коло, а у то време две од девојака замесиле би квасац, али не на обичан начин већ окренуте леђима према наћвама. Укисла смеша од воде и брашна сматрала се лековитом. Веровало се да квасац штити од магије.
Бадње вече
У Варни (источна Бугарска) домаћица је обавезно спремала специјалну кашу од семена боба. На средину трпезе ставља се земљана здела, а у њу – јечам, просо, суво воће (јабуке, трешње), пилећа или кокошија перја и по два ораха за сваког члана породице. Свако са два прста узима понешто из зделе и одређује га за неку животињу – пиле, јагње, коња…
Кад заврши припрема за Бадње вече, у околини Враце (северозападна Бугарска) старији људи су празнично одевени излазили на сеоски трг и хватали се у тзв. „Старешко коло“ (Старешко хоро).
Божић
Највише зимских обреда у Бугарској везано је за Божић. Иза поноћи, у ноћи између Бадње вечери и Божића, у обилазак домова крећу коледари.
У околини Видина (северозападна Бугарска) постојао је обичај „Пију-мију“. Коледари иду од куће до куће вичући „Пију-мију“. Кад уђу у кућу чепркали би штапом по огњишту и благосиљали укућане, а најстарији свом снагом бацио би на земљу тикву, унапред постављену поред огњишта, и говорио: „Као што се ова тиква распрсла, тако да се у лето пилићи излегну“.
У селу Мала Вереја после традиционалне молитве коледари су изрицали анатему женама-вештицама.
Нова година
Нову годину Бугари повезују са сурвакарима, који после поноћи 1. јануара крећу у обилазак кућа.
У неколико села у околини Самокова (југозападна Бугарска) познат је ритуал „Магдена“ – девојке дорасле за удају пуштају своје прстење у котлић претходно окићен здравцем, босиљком и црвеном јабуком и изричу жеље за здравље и успешну годину, за удадбу.
У селу Кошов, у околини Русеа, изводи се обичај „Џамал“. Његов циљ је завести ред после хаоса, отерати све што је лоше и призвати здравље и плодност.
Реч је о мушком празнику који је део зимских игара под маскама у Бугарској. Веровало да се да ће у кући у којој игра Џамал бити здравља и среће.
У околини Враце (северозападна Бугарска) познат је обред „Сурвакање на води“. Пре него што крену у обилазак кућа и сурвакају укућане за здравље, срећу и берићет, сурвакари дреновином (од које се прави сурвачка) ударају по води реке или језера, или пак по чесми и говоре: „Сурва, Сурва, весела година!“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, БНР-архива, архива
У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..
Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..
Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..