Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сурвакање на води, „Пију-мију“ и други зимски обичаји у народној традицији Бугара

Фотографија: архива

Божићно-новогодишњи празнични циклус у Бугарској почиње од Игњатијевдана (20. децембра). И мада су зимски обичаји умногоме слични, у појединим крајевима земље су постојале, а и данас постоје традиције које се не сусрећу другде.

Игњатијевдан

Занимљив обичај очуван је само у неким селима у околини Русеа (северна Бугарска) и Разграда (североисточна Бугарска)  – „Дворење квасца“. Увече 19. децембра, уочи Игњатијевдана, девојке и жене се окупљају у некој кући и играју обредно коло, а у то време две од девојака замесиле би квасац, али не на обичан начин већ окренуте леђима према наћвама. Укисла смеша од воде и брашна сматрала се лековитом. Веровало се да квасац штити од магије.


Бадње вече

У Варни (источна Бугарска) домаћица је обавезно спремала специјалну кашу од семена боба. На средину трпезе ставља се земљана здела, а у њу –  јечам, просо, суво воће (јабуке, трешње), пилећа или кокошија перја и по два ораха за сваког члана породице.  Свако са два прста узима понешто из зделе и одређује га за неку животињу – пиле, јагње, коња…

Кад заврши припрема за Бадње вече, у околини Враце (северозападна Бугарска) старији људи су празнично одевени излазили на сеоски трг и хватали се у тзв. „Старешко коло“ (Старешко хоро).

Божић

Највише зимских обреда у Бугарској везано је за Божић.  Иза поноћи, у ноћи између Бадње вечери и Божића, у обилазак домова крећу коледари.


У околини Видина (северозападна Бугарска) постојао је обичај „Пију-мију“. Коледари  иду од куће до куће вичући „Пију-мију“.  Кад уђу у кућу чепркали би штапом по огњишту и благосиљали укућане, а најстарији свом снагом бацио би на земљу тикву, унапред постављену поред огњишта, и говорио: „Као што се ова тиква распрсла, тако да се у лето пилићи излегну“.  

У селу Мала Вереја после традиционалне молитве коледари су изрицали анатему женама-вештицама.

Нова година 

Нову годину Бугари повезују са сурвакарима, који после поноћи 1. јануара крећу у обилазак кућа.


У неколико села у околини Самокова (југозападна Бугарска) познат је ритуал „Магдена“ – девојке дорасле за удају пуштају своје прстење у котлић претходно окићен здравцем, босиљком и црвеном јабуком и изричу жеље за здравље и успешну годину, за удадбу.


У селу Кошов, у околини Русеа, изводи се обичај „Џамал“. Његов циљ је завести ред после хаоса, отерати све што је лоше и призвати здравље и плодност. 


Реч је о мушком празнику који је део зимских игара под маскама у Бугарској. Веровало да се да ће у кући у којој игра Џамал бити здравља и среће.

У околини Враце  (северозападна Бугарска) познат је обред „Сурвакање на води“.  Пре него што крену у обилазак кућа и сурвакају укућане за здравље, срећу и берићет, сурвакари  дреновином (од које се прави сурвачка) ударају по води реке или језера, или пак по чесми и говоре: „Сурва, Сурва, весела година!“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, БНР-архива, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Игре, битке и атракције – фестивал антике „Нике игра и победа“ код Великог Трнова

У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..

објављено 24.5.24. 13.10

Кулинарски празник окупља мајсторе из Србије, Румуније и Бугарске у селу Антимово

Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..

објављено 4.5.24. 07.45

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35