Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сурвакање на води, „Пију-мију“ и други зимски обичаји у народној традицији Бугара

Фотографија: архива

Божићно-новогодишњи празнични циклус у Бугарској почиње од Игњатијевдана (20. децембра). И мада су зимски обичаји умногоме слични, у појединим крајевима земље су постојале, а и данас постоје традиције које се не сусрећу другде.

Игњатијевдан

Занимљив обичај очуван је само у неким селима у околини Русеа (северна Бугарска) и Разграда (североисточна Бугарска)  – „Дворење квасца“. Увече 19. децембра, уочи Игњатијевдана, девојке и жене се окупљају у некој кући и играју обредно коло, а у то време две од девојака замесиле би квасац, али не на обичан начин већ окренуте леђима према наћвама. Укисла смеша од воде и брашна сматрала се лековитом. Веровало се да квасац штити од магије.


Бадње вече

У Варни (источна Бугарска) домаћица је обавезно спремала специјалну кашу од семена боба. На средину трпезе ставља се земљана здела, а у њу –  јечам, просо, суво воће (јабуке, трешње), пилећа или кокошија перја и по два ораха за сваког члана породице.  Свако са два прста узима понешто из зделе и одређује га за неку животињу – пиле, јагње, коња…

Кад заврши припрема за Бадње вече, у околини Враце (северозападна Бугарска) старији људи су празнично одевени излазили на сеоски трг и хватали се у тзв. „Старешко коло“ (Старешко хоро).

Божић

Највише зимских обреда у Бугарској везано је за Божић.  Иза поноћи, у ноћи између Бадње вечери и Божића, у обилазак домова крећу коледари.


У околини Видина (северозападна Бугарска) постојао је обичај „Пију-мију“. Коледари  иду од куће до куће вичући „Пију-мију“.  Кад уђу у кућу чепркали би штапом по огњишту и благосиљали укућане, а најстарији свом снагом бацио би на земљу тикву, унапред постављену поред огњишта, и говорио: „Као што се ова тиква распрсла, тако да се у лето пилићи излегну“.  

У селу Мала Вереја после традиционалне молитве коледари су изрицали анатему женама-вештицама.

Нова година 

Нову годину Бугари повезују са сурвакарима, који после поноћи 1. јануара крећу у обилазак кућа.


У неколико села у околини Самокова (југозападна Бугарска) познат је ритуал „Магдена“ – девојке дорасле за удају пуштају своје прстење у котлић претходно окићен здравцем, босиљком и црвеном јабуком и изричу жеље за здравље и успешну годину, за удадбу.


У селу Кошов, у околини Русеа, изводи се обичај „Џамал“. Његов циљ је завести ред после хаоса, отерати све што је лоше и призвати здравље и плодност. 


Реч је о мушком празнику који је део зимских игара под маскама у Бугарској. Веровало да се да ће у кући у којој игра Џамал бити здравља и среће.

У околини Враце  (северозападна Бугарска) познат је обред „Сурвакање на води“.  Пре него што крену у обилазак кућа и сурвакају укућане за здравље, срећу и берићет, сурвакари  дреновином (од које се прави сурвачка) ударају по води реке или језера, или пак по чесми и говоре: „Сурва, Сурва, весела година!“.

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, БНР-архива, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45

Зимски маскенбал у Трну

У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..

објављено 3.2.24. 06.45