Независно од времена у коме живимо, календар непрестано одбројава дане. Ближе се омиљени Божићни празници, а са тим и крај Божићног поста који је установљен да бисмо се пре Христовог рођења очистили покајањем и молитвом.
Бугари су се придржавали одређених правила храњења још пре него што су званично примили хришћанство у 9. веку. Тако, рецимо, у одређеним периодима календарског циклуса било је забрањено да се једе храна одређене боје, људи су неке воћке јели само на празнике и сл.
Поред уздржавања од хране животињског порекла, хришћански пост подразумева и прочишћење од лоших мисли и дела. Током поста су забрањена „бурна весеља и кола,“ а исто тако и сексуални односи. Као што је Свети Василије рекао: Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од мрсне хране, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.“
Данас неки православни духовници препоручују пост у одређеним случајевима, ван хришћанског календара. Божићни пост траје шест недеља, а најстрожа је последња недеља (између 20. и 24. децембра) која је само на води. Она се завршава Бадњом вечери, а на Божић се једу месо, јаја и млечни производи.
Више о духовном смислу поста и традицијама у Бугара можете да сазнате ОВДЕ.
Уредила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство..
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..