Независно од времена у коме живимо, календар непрестано одбројава дане. Ближе се омиљени Божићни празници, а са тим и крај Божићног поста који је установљен да бисмо се пре Христовог рођења очистили покајањем и молитвом.
Бугари су се придржавали одређених правила храњења још пре него што су званично примили хришћанство у 9. веку. Тако, рецимо, у одређеним периодима календарског циклуса било је забрањено да се једе храна одређене боје, људи су неке воћке јели само на празнике и сл.
Поред уздржавања од хране животињског порекла, хришћански пост подразумева и прочишћење од лоших мисли и дела. Током поста су забрањена „бурна весеља и кола,“ а исто тако и сексуални односи. Као што је Свети Василије рекао: Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од мрсне хране, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.“
Данас неки православни духовници препоручују пост у одређеним случајевима, ван хришћанског календара. Божићни пост траје шест недеља, а најстрожа је последња недеља (између 20. и 24. децембра) која је само на води. Она се завршава Бадњом вечери, а на Божић се једу месо, јаја и млечни производи.
Више о духовном смислу поста и традицијама у Бугара можете да сазнате ОВДЕ.
Уредила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..