Дан Светог Николаја Мирликијског који данас обележава Бугарска православна црква, један је од највећих народних празника. У бугарским фолклорним представама Свети Никола има велика златна крила и лети изнад мора и океана. Има две душе и док је једна на једном месту, друга може да на друго доспе. 

Постоје народне песме у којима се пева да се дешавало да Свети Никола заспи док седи за трпезом, чим осети да у мору некоме прети опасност. У ствари тај је „сан“ дозвољавао једној од његових душа да одлети и спаси људе у беди. У једној од тих песама, која се  изводила на Никољдан за време празничне трпезе, се пева како „Свети Никола коња кује“ да са „свим свецима“ оде на повојницу – родио се Млади Бог. Чим су отишли код Богородице, свеци су се окупили око трапезе. Свети Никола је узео златну чашу, коју му је Свети Василије дао и у том тренутку је заспао и испустио је, али се онда пробудио и ухватио чашу пре него што се вино пролије. Светац је објаснио да није заспао, већ се духом „пренео“ да укроти олују и спаси три брода.

Превела: Албена Џерманова